Селаковић: Држава се суочила са аутоимуним обољењем система

Министар Селаковић је подсетио да се напад догодио почетком марта 2025. године у вечерњим часовима у Гружанској улици, док се пешке враћао ка стану својих родитеља, разговарајући телефоном са кумом.

"Човек је почео да ми се приближава с леђа, и то трчећим кораком, узвикивао је различите увреде, псовке. Ја сам разговарао телефоном, погледао и наставио даље да идем. У том тренутку, он ми се приближио, по гласу сам чуо да је близу. Окренуо се, и у том тренутку, кад сам се ја окренуо, он ме је ударио“, испричао је Селаковић, додајући да су му том приликом поломљене наочаре и нанета посекотина на носу.

Селаковић је нагласио да је после инцидента уследила координисана медијска кампања.

"Покушали су да ме прогласе за лажова, па су прво пустили причу о томе да сам се посвађао са комшијом око паркинг места“, подсетио је министар, додајући да су поједини кругови на друштвеним мрежама ишли толико далеко да су величали нападача порукама попут "рука ти се позлатила“.

Без обезбеђења и упркос јавној функцији

Министар је истакао да се, упркос обављању високих државних функција попут министра правде и министра спољних послова, никада није навикавао на физичко обезбеђење нити га је користио.

"Ја то право никада нисам користио. Нисам желео да се навикавам. И дан-данас, мој животни мото и принцип је да се не навикавам на ствари које су пролазне. Зашто бих се ја навикавао на обезбеђење? Јесам ли угрожен? Да ли ми треба обезбеђење? И после тог физичког напада на мене, насртаја на мене, нисам тражио никакво обезбеђење", наводи Селаковић.

Према Селаковићевим речима, нападач је касније идентификован као активиста опозиционо ангажован, а случај је завршен споразумом о признању кривице са Првим основним тужилаштвом у Београду за кривично дело угрожавања сигурности, уз изречену условну казну, док је нападач негирао физички напад. Он је додао да се није одлучио за приватну тужбу, јер се током читаве каријере залагао за то да не иде по судовима у својству носиоца јавне власти.

"Имуносистем државе" и оптужбе на рачун тужилаштва

Анализирајући шири правни и политички амбијент у том периоду, Селаковић је изнео оцену о функционисању државних институција, упоређујући безбедносне службе, полицију и правосуђе са "имуносистемом државе“.

"Наша држава се у ових годину и по дана суочила, у једном тренутку, са ситуацијом која може да се назове аутоимуно обољење. А аутоимуна болест вам је присутна код човека кога имуносистем, уместо да вам брани организам, напада. Е, то је оно што се нама догодило. Дакле, отргнути део државног система, оличен у делу јавног тужилаштва и делу судства“, поручио је министар културе.

Селаковић је навео да је део јавно-тужилачке организације покушао да утиче на политичке токове у земљи и дискредитује носиоце државних функција, наглашавајући да јавно тужилаштво, за разлику од судства које представља власт, не сме да преузима улогу власти.

Генералштаб као шанса за Србију и боље односе са САД

Прелазећи на случај "Генералштаб“, Селаковић је истакао да је Влада 2005. године донела одлуку да тај објекат прогласи за културно добро, потпуно игноришући чињеницу да је он страдао у НАТО агресији 1999. године и да се та одлука заправо односила на зграду која је пре рушења била нетакнута. Подсетио је да је Народна скупштина донела закон којим је та спорна одлука поништена.

Говорећи о плановима за ревитализацију овог простора, министар је навео да је било предвиђено да се на месту рушевина подигне озбиљан пословни комплекс вредан најмање 750 милиона долара, при чему би Србија током 99 година стицала право на 22,5 одсто пословне добити, уз обавезу инвеститора да изграде и меморијални комплекс посвећен жртвама НАТО агресије.

"То би са стране Доналда Трампа и његове администрације, суштински била једна врста озбиљног извињења Србији за све оно што је урађено“, нагласио је Селаковић, додајући да такви пројекти и зближавање са Сједињеним Америчким Државама очигледно сметају онима који желе да Србија остане у трајним непријатељским оквирима.

Политика стабилности и будућност Србије

Селаковић је поручио да Србија под вођством председника Александра Вучића води самосталну, мудру и суверену политику у интересу грађана и дугорочне будућности земље, која многима у међународним оквирима није прихватљива.

Према његовим речима, држави се оспоравају традиционални односи са Русијом и Кином, али и нови стратешки дијалог са САД, уз сталне притиске да се уведу санкције, призна независност Косова и Метохије и прихвате колективне оптужбе.

Очување идентитета и напади на цркву

Говорећи о ширем друштвеном контексту, министар је упозорио да се на удару не налази само државно руководство, већ и Српска православна црква као стуб осмовековног историјског континуитета српског народа.

"У српском народу не постоји ништа што траје у континуитету преко 800 година. Континуитет институција је нешто што је у свету резервисано само за озбиљне и за велике народе... И наравно да је свакоме ко жели да разори биће српског народа, Српска православна црква апсолутно једна од најважнијих мета", рекао је Селаковић.

Министар је нагласио да институције попут цркве чувају вековни идентитет и државотворну традицију, подсетивши том приликом и на предстојеће представљање значајног зборника који у сарадњи са архивима доноси историјске преписке српских владара и римских папа, што сведочи о дубоким историјским коренима српске државности.

Неопходно увођење јасних норми у култури и заштита државних институција

Министар културе Никола Селаковић истакао је, када је о актуелним друштвеним и институционалним приликама реч, да је у сектору културе неопходно увођење јасних законских норми и уређење система како би се спречиле злоупотребе установа које се финансирају средствима свих грађана.

Коментаришући стање у сектору културе, који је био изложен различитим притисцима и политичким перформансима током протеста, министар је нагласио да ресори просвете и културе деценијама трпе ударе и да се раније власти нису систематски бавиле коренским узроцима проблема.

Селаковић је, у емисији Првог програма Радио Београда "У среду са Бојаном Билбијом“, најавио доношење новог закона о позоришту са циљем увођења прецизних правила и норми рада у позоришним кућама широм земље.

Истакао је да се државна средства, сцене и установе културе не смеју злоупотребљавати у дневнополитичке сврхе, истовремено одајући признање бројним уметницима који су професионално, доследно и одговорно чували свој уметнички интегритет.