Браћа убијених дечака у Гораждевцу: Злочин који је променио све, мале шансе за правду

На данашњи дан пре 23 године у Гораждевцу се одиграо један од најтежих злочина над српском заједницом од доласка међународних снага на Косово и Метохију 1999. године, оружани напад на децу која су се купала у реци Бистрици. Убијени су дванаестогодишњи Панто Дакић и деветнаестогодишњи Иван Јововић, док је четворо деце тешко рањено.

 У тренутку док се на импровизованој плажи и у реци налазило око тридесеторо деце из те српске енклаве, на њих је испаљено укупно 87 метака. Тадашњи комесар УНМИК-полиције Штефан Фелер изјавио је да ће „преврнути сваки комад земље“ како би пронашао убице, али одговорни никада нису процесуирани. ЕУЛЕКС је крајем 2010. године званично обуставио истрагу због недостатка доказа. Гораждевац је тако остао симбол некажњеног злочина над Србима на Косову и Метохији.

Зашто ни после 23 године нема одговора на питање ко је убио децу на Бистрици и шта је довело до тога да истрага остане без судског епилога? Колико свакодневни инциденти попут бруталног пребијања Ненада Рашковића у Дрену код Зубиног Потока, показују да је питање безбедности и даље једно од кључних питања за опстанак српске заједнице на Косову и Метохији?

Поводом годишњице, у Гораждевцу се данас и сутра одржава четврти меморијални фудбалски турнир "Сећање на Ивана и Панта". О значају турнира, али и о томе како се у Гораждевцу данас чува успомена на 13. август 2003. године, за РТС су говорили Немања Дакић и Томислав Јововић, браћа убијених Панта Дакића и Ивана Јововића.

Турнир је чување сећања на Ивана и Панта

Дакић је истакао да се турнир ове године одржава по четврти пут у Основној школи у Гораждевцу. Нагласио је да број пријављених екипа није толико битан, колико чување сећања на Ивана и Панта.

"Нама је најбитније да се чува сећање на Ивана и Панта, и да те екипе које долазе понесу најбоље утиске и то неко сећање да имају", рекао је Дакић.

Породице желе правду и истину 

Јововић је, говорећи о томе што ни после 23 године нико није одговарао за убиство, рекао да породицама није лако, али да морају да наставе живот даље.

"Нама као породицама једино преостаје да чекамо правду и истину. Међутим, тренутна ситуација на Косову и Метохији није баш најбоља, тако да су тренутно, нажалост, мале шансе за правду и истину, али ми смо ту да верујемо у то и надамо се да ће доћи боље сутра, када ће доћи тај тренутак да сазнамо правду и истину за Ивана и Панта", навео је Јововић.

Осврћући се на то колико је злочин променио живот у Гораждевцу, Јововић је рекао да је безбедност додатно угрожена.

"Ми, након рата 1999. године, када смо се вратили у наше село, све је то деловало као могуће и нешто као да смо могли да видимо неку светлију будућност. Међутим, од самог тог догађаја 2003. године, просто је све то пало у воду и ми заиста од тог тренутка, само село и околина и читаво Косово и Метохија живе другачије", истакао је Јововић.

Дакић је додао да се од убиства њихове браће, 13. августа 2003. године, променило све, од безбедности до саме будућности и опстанка села, али да су, упркос свим недаћама, успели да опстану на овим просторима.

Морамо добити одговор на питање: Ко је починио злочине

О актуелној безбедносној ситуацији на Косову и Метохији, поводом годишњице злочина у Гораждевцу, говорио је и потпредседник Српске листе Далибор Јевтић.

Јевтић је рекао да у вези са злочином у Гораждевцу пре свега осећа неправду, коју види као последицу некажњавања и претходних злочина, попут оних у Старом Грацком, Церници и Ливадицама.

"Ти континуирани напади и притисци на српски народ остављају један горак укус у устима за све нас који живимо на овим просторима", навео је Јевтић.

Говорећи о томе колико је реално очекивати да се истраге поново отворе, Јевтић је поручио да Српска листа на томе инсистира.

"Ми морамо добити одговор на питање ко је починио ове злочине. Ти људи који су починили те злочине морају за то бити кажњени, и да макар мало ти злочини добију некакву правду", истакао је Јевтић, додајући да Срби и данас бивају хапшени без икаквих доказа, притварани и држани у приштинским казаматима само зато што су Срби.

Напад на Ненада Рашковића

Као пример тога навео је недавни случај насиља над Ненадом Рашковићем у Дрену код Зубиног Потока, до кога је дошло дан након што је КФОР оценио да је безбедносна ситуација побољшана.

"Ми, са друге стране, плаћамо ту врсту бирократије животима. Животима на начин да Срби бивају, попут Ненада Рашковића, претучени, а да све оне слике које смо могли да видимо као последице онога што се десило Ненаду Рашковићу, то су слике Срба на Косову и Метохији данас", рекао је Јевтић, оценивши да безбедносна ситуација није таква да би КФОР могао да донесе одлуку о повлачењу са главног моста у Северној Косовској Митровици и испред манастира Високи Дечани.

На питање шта говори чињеница да Срби на Косову и Метохији не пријављују велики број напада, Јевтић је одговорио да то говори о неповерењу у институције.

"Посебно је то проблематично на простору севера Косова и Метохије, где Срби данас пролазе кроз један вид терора, торутуре, насиља, институционалног насиља које за циљ има управо застрашивање и протеривање преосталог, српског становништва на овим просторима", навео је Јевтић и подсетио на изјаву Аљбина Куртија да ће Срби "патити и платити".

Јевтић је указао и на разлику између званичне статистике и стварног стања на терену.

"Догађа се то да званична Приштина не евидентира све оне инциденте, а њих је било преко 800 у последњих неколико година од када је Аљбин Курти на власти", истакао је Јевтић, наводећи да ти напади нису евидентирани у извештајима међународних мисија.

Он је као одговор на притиске поменуо и подизање крста на цркви у Качанику за празник Светог Илије.

"То је наш одговор. То је српски одговор који је миран, демократски, шаље врло јасну поруку да ћемо остати и опстати", закључио је Јевтић, поручујући да, без обзира на притиске, Албин Курти неће успети да протера Србе са ових простора.