Николић: Хапшења Срба на КиМ пузеће етничко чишћење, реакције међународне заједнице углавном вербалне

Након привођења двојице мештана Зубиног Потока средином прошле недеље, јуче је ухапшен још један Србин из тог места. Сви се терете за наводне ратне злочине почињене током 1999. године.

Хапшењима је претходио низ једностраних потеза Приштине који су још једном отворили питања безбедности, имовине, заштите културног наслеђа и верских слобода српске заједнице.

Председница скупштинског Одбора за Косово и Метохију Данијела Николић изјавила је у Јутарњем програму РТС-а да се не ради о изолованим инцидентима, него о континуираној политици.

"Политика условљавања, притиска и терора, како је председник рекао, језивог терора на простору Косова и Метохије, са једним јединим циљем - да тамо не постоји ни право ни правда за српски народ", навела је Николић, додајући да се тако одузимају сва људска и основна права, а простор за нормалан живот све више нестаје.

Николић је поручила да међународна заједница има механизме да заустави ту политику Приштине која, како каже, тежи да једним потезом етнички очисти простор Косова и Метохије, будући да су Србима на Косову и Метохији одузета сва права, и индивидуална и колективна.

Истакла је да ће и убудуће бити неопходно инсистирати код међународне заједнице, оцењујући да не постоје изоловани инциденти, већ да је реч о јединственом пројекту.

Према њеним речима, довољно је да неко буде оптужен за наводне ратне злочине на основу сведочења, без обзира на то да ли је оптужба тачна.

"У деведесет девет од сто случајева знамо да није", навела је Николић, додајући да о томе, међутим, суди Приштина, односно политички суд који нема везе са правом и правдом.

Подсетила је да ухапшени живе на подручју Косова и Метохије 27 година, да раније никада нису били предмет истраге, али да север покрајине у последње време постаје све већи фокус приштинских власти, с циљем да преостало становништво напусти тај простор.

Реч је о пузећем етничком чишћењу, оценила је председница Одбора.

Николић сматра да међународна заједница има начина да услови Приштину - пре свега финансијском помоћи, статусом главног посредника у дијалогу, а истиче и да САД имају велики политички и безбедносни утицај, док Кфор, према њеним речима, има мандат да се стара о безбедности.

Проблем, како наводи, представља политика "окретања главе" и саопштења без рокова, на шта се Приштина у претходном периоду навикла, будући да реакције међународне заједнице углавном остају на нивоу вербалних осуда без праве казне, што, како каже, омогућава наставак политике етничког чишћења, нарочито изражене у последње четири године.

Случај Високих Дечана као позитиван пример

Као пример позитивног ангажовања међународне заједнице навела је случај Високих Дечана.

"Имали смо пример Високих Дечана када међународна заједница заиста хоће да помогне и када се заиста у правом смислу те речи укључи у решавање проблема", рекла је Николић, подсећајући да је примена одлуке Уставног суда, донете 2016. године, спроведена тек између 2018. и 2020. године, управо захваљујући ангажовању међународне заједнице.

Нагласила је да је то, ипак, само један пример, али да показује да међународна заједница, када то жели, располаже механизмима да делује - попут недавне обуставе радова у заштићеној зони манастира.