Дебата власти и опозиције - Марковић: Поносни смо на повећање плата и пензија; Цвејић: Погрешан економски модел

Слободан Цвејић истиче да ресорни Одбор за привреду и финансије странке Србија Центар највећи нагласак ставља на "претерано задуживање и неспособност да се одређени економски резултати преточе у бољи животни стандард грађана“.

"Наш економски модел је погрешан. Имамо инвестиције које не омогућавају оплођавање капитала. Занемарили смо домаће привреднике, мала и средња предузећа пре свега“, навео је Цвејић, додајући да се кроз корупционе шеме богати мала елита на врху, док привреда остаје слабо функционална пред глобалним кризама.

Коментаришући званичне податке о јавном дугу, Цвејић је упозорио да се од 2012. године задуживање значајно повећало.

"Од 2012. године, од кад је овај режим на власти, наша задуженост се повећала за неких 25-26 милијарди евра... У просеку, то значи да се сваког месеца сваки грађанин Србије задужи за 20 евра са таквим износом“, рекао је Цвејић.

Додао је да статистика показује несразмеру између цена хране и стандарда грађана. "Храна у Србији кошта 96 одсто европске цене хране... А стандард плате и све остало нам је на 56 одсто европског“, каже Цвејић.

Одговор владајуће већине: Раст, стабилност јавног дуга и социјална политика

Са друге стране, Угљеша Марковић из Социјалистичке партије Србије истакао је да је власт поносна на остварене резултате, посебно у домену повећања плата и пензија.

"Само у последњој години, у децембру односно јануару (2025–2026. године) ми смо имали повећање пензија за 12,2 одсто. Када говоримо о пензијама, имамо најаве, чули смо министра финансија, да ће следеће повећање бити поново крајем године“, нагласио је Марковић.

Говорећи о економском расту од 2,8 одсто, Марковић је оценио да је он реалан с обзиром на успоравање инвестиционих активности у претходних годину и по дана.

Он је нагласио да јавни дуг износи око 40 до 42 одсто, што је "далеко испод нивоа Мастрихта од 60 одсто“.

Одговарајући на критике о апсолутном расту дуга, Марковић је појаснио: "Наш бруто друштвени производ је за више од три пута, за 12 година, скочио. Значи, ми имамо три пута више новца, а јавни дуг није три пута више порастао.“

Марковић је издвојио и значај социјалних закона усвојених у претходном периоду, као што су закон о алиментационом фонду и закон о родитељу-неговатељу, као и наставак инфраструктурних пројеката попут изградње Моравског коридора.

Различита виђења пројекта ЕКСПО 2027 и спољнополитичких корака

Када је, о предстојећој међународној изложби ЕКСПО 2027 и програму "Скок у будућност“ реч, Марковић сматра да ЕКСПО није само једнократни туристички догађај, већ дугорочна шанса за привлачење страних инвеститора и представљање потенцијала Србије за око 140 земаља учесница.

Са друге стране, Цвејић је узвратио да је проблем у начину финансирања и доношењу посебних закона.

"Проблем је у томе што је донет лекс специјалис да би се овај пројекат реализовао до краја... Сада све набавке иду без тендера“, навео је Цвејић, упозоравајући на коруптивне ризике и изузећа од Закона о јавним набавкама.

Саговорници су дебатовали о успостављању стратешког дијалога са Сједињеним Америчким Државама и изузимању Србије из новог пакета царина, при чему је Марковић оценио да је реч о позитивном кораку ка отварању нових перспектива у енергетици и привреди, док је Цвејић нагласио важност институционалних реформи и наставка европских интеграција ради очувања економског интегритета.

Положај малих и средњих предузећа и питање субвенција

Говорећи о сектору малих и средњих предузећа, професор Цвејић је истакао да она запошљавају око милион радника, односно 45 одсто свих запослених у Србији, али да немају адекватну подршку државе у поређењу са страним инвеститорима.

"Када долази странац овде да уложи, да отвори исто тако малу или средњу фирму, он добије од државе субвенције које покрију потпуно плату, на пример, за две године за запослене који ће радити у тој фирми. Домаће фирме то не добијају. Тога нема за домаће фирме“, навао је Цвејић.

А Угљеша Марковић из СПС-а је нагласио да је сам Закон о државним субвенцијама апсолутно исти и изједначава стране и домаће привреднике.

"Закон у том смислу њих изједначава. То се често чује у јавности, али то није тачно, да домаћи привредници не могу да добију државне субвенције“, рекао је Марковић, додајући да Министарство привреде и Фонд за развој нуде програме неповратних и субвенционисаних средстава, али да стране компаније лакше долазе до банкарских гаранција.

Реиндустријализација, стратегија паметне специјализације и положај науке

Осврћући се на питање реиндустријализације, Цвејић је похвалио стратешки документ о паметној специјализацији који препознаје четири кључне области попут ИТ сектора, роботике, пољопривреде и биохемије, али је упозорио да се високо образовање и наука суочавају са притисцима. Он је навео пример уредбе којом је радно време на универзитету преусмерено на 35 часова за наставу, а само пет за научни рад, оцењујући да се тиме угрожава витална осовина реиндустријализације.

Марковић је одговорио да не сматра да је универзитет или наука угрожена, наглашавајући да држава наставља да улаже у образовање, дуално образовање, ИТ сектор и отварање дата центара, уз оцену да су млади инжењери кључни носиоци савременог развоја.

Енергетска слика: Увоз, диверсификација и стабилност система

У делу разговора о енергетској безбедности, Цвејић је изнео критике на рачун актуелног стања у систему, истичући да је сигурност снабдевања нафтом и гасом сведена на минимални ниво и да је електроенергетски сектор оптерећен проблемима. Он је такође истакао да је Србија по индексу енергетске транзиције Светског економског формата рангирана на 79. месту од 120 земаља.

Марковић је, у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње“, истакао да је држава предузела кораке ка диверсификацији извора снабдевања гасом кроз изградњу Балканског тока и интерконектора према Бугарској, као и да се улаже у обновљиве изворе енергије, ветропаркове и пројекте попут реверзибилне хидроелектране Бистрица и гасне електране у Нишу како би се осигурала дугорочна стабилност електроенергетског система.