Изборна трка већ почела: Да ли ће предстојећи избори ублажити политичке поделе у Србији

Викенд за нама обележили су скуп "Србија једна породица“ у Београду, на коме је председник Александар Вучић најавио повлачење са чела странке у наредних неколико недеља и предложио назив листе "Уједињена Србија“, али и протестни скуп студената у блокади у Краљеву који су послали поруке о праведном друштву и "видовданској етици“.

Вулетић: Предизборна кампања у Србији је стална

Социолог Владимир Вулетић оцењује да су политички актери у земљи практично увек у режиму кампање, а да најављени председнички и парламентарни избори то сада само формализују. Према његовим речима, кључна порука последњих скупова јесте позив на превазилажење унутрашњих расцепа.

"Код нас је предизборна кампања стална када посматрате начин на који делују политички актери. Суботњи митинг је био пре свега позив да се реши кључни политички и друштвени проблем, а то је та расцепљеност и подељеност око ствари које суштински нису битне. То је био позив и циљ да Србија буде уједињена“ каже професор Вулетић.

Он истиче да препознаје две стратегије власти у наредном периоду. Прва је пружање руке и позив на нормалну комуникацију и дијалог са опозицијом. Друга стратегија, уколико дијалог изостане, јесте покушај да се оствари толико убедљива изборна победа која ће супротну страну учинити политички маргиналном.

Родић: Убедљива победа не решава проблем агресије

Новинар и аналитичар Филип Родић дели став да је кампања у току, али изражава скептицизам поводом идеје да ће убедљива победа једне опције смирити тензије. Он упозорава да се на политичкој сцени уместо дијалога неретко користи речник клетви и радикализма, чак и од стране оних који се декларишу као проевропски и прогресивни.

"Мене плаши даља радикализација. Имали смо и до сада на изборима убедљиве победе блока око председника Вучића и низ пораза опозиције, али то ни на који начин није отупело њихову оштрицу. Напротив, радикализовало их је и сваки пут имамо све већи ниво агресивности", рекоа је он.

Родић наглашава да суштина проблема није у томе колики проценат подршке има која страна на изборима, већ у томе колико су се људи међусобно завадили у свакодневном животу.

Народ се "пелцовао“ против мржње, тензије опадају, али фрустрација остаје

Професор Владимир Вулетић подсећа да овакве тензије нису специфичне само за данашње време и да Србија има дугу историју дубоких политичких подела које на крају увек прођу. Он сматра да друштво полако развија отпорност на екстремну политичку оштреност.

"Сећам се времена Милошевића, када се са једним пријатељем две године нисам причао. После сам схватио колико је то бесмислено. Нема Милошевића одавно, ми смо се наравно помирили и поново смо најбољи пријатељи, али смо две године живота провели један без другог. Свако мора једном то да прође да би схватио. Та агресија о којој говоримо се стишава последњих годину дана. Многи разумни људи који су у почетку били наоштрени видели су да се насиљем и блокадама ништа није постигло", каже Вулетић.

Вулетић додаје да се на јавној сцени тренутно издвајају само два актера способна да окупе озбиљнији број људи на трговима – владајућа Српска напредна странка (СНС) и новоформирани студентски покрет. Он оцењује да међу студентима има радикалних тонова, али да озбиљнији део тог покрета увиђа да им екстремна реторика само наноси штету.

Филип Родић, са друге стране, изражава уздржаност и мањи оптимизам у погледу трајног смиривања страсти. Према његовој оцени, опасност од нових сукоба и даље тиња међу најоштријим политичким крилима.

"Сложио бих се да се осећа пад тензија, али имам утисак да је тај пад у квантитету, а не у квалитету. Мање људи учествује у свему томе, али је ниво нетрпељивости међу најзагриженијим 'чуварима пламена' и даље јако висок. Они могу да потпале ватру поново на најмањи инцидент или манипулацију", наводи Родић. 

Коментаришући најављени назив листе "Уједињена Србија“ и позиве на слогу, Родић истиче да је држави преко потребна "саборност“ и повратак пристојном дијалогу. Он примећује и парадокс на политичкој сцени – меморандум о Косову и Метохији који су дефинисали студенти у блокади готово се "ни у зарезу“ не разликује од званичне политике коју власт води годинама, што указује на то да су сукоби често персоналне, а не суштинске природе.

Циклични протести и хронични недостатак алтернативе

Аналитичар Филип Родић подсећа да је Србија у последњој деценији прошла кроз четири велика таласа уличног незадовољства, али упозорава на опасан тренд – иако масовност протеста опада, агресивност расте. 

"У последњих десет година имали смо четири главна таласа протеста: иницијативу 'Не давимо Београд', покрет 'Један од пет милиона', протесте 'Србија против насиља' и сада овај студентски. Сваки је имао свој зенит и силазну фазу, али константа је радикализација. 'Не давимо Београд' није имао толику заоштреност, код 'Један од пет милиона' је било више, а у 'Србија против насиља' имали смо физичке инциденте и нападе на институције. Плашим се да ће следећи талас бити још радикалнији", каже Родић.

Према његовим речима, студентски покрет уочи предстојећих избора крије свој програм јер је идеолошки превише хетероген. Објављивање јасних ставова, осим општих места попут „мира у свету“, могло би да одбије и одстрани део потенцијалних бирача.

Професор Владимир Вулетић структурни проблем види у томе што половина Србије, која не гласа за актуелну власт, у парламенту нема једног, снажног и озбиљног репрезента, већ уситњену опозицију склону унутрашњим цепањима. Због тога се јавља феномен "пролазних лидера“.

"У Србији 50 одсто људи гласа за Вучића, а 50 одсто не гласа. Међутим, у Скупштини тај однос није такав. Пошто немате озбиљну алтернативу, значајан део апстинената похрли према сваком новом актеру – тако је било са Белим Прелетачевићем јер је био нов, а сада се то пројектује на студенте. Обичан човек једноставно не жели хаос. Ако са једне стране има Вучића који позива на дијалог, пружа руку и говори о позитивној будућности, он је прихватљивији. Знам примере људи који га уопште нису волели, али сада кажу: 'Па и он је бољи од овога где не знаш шта те чека'", истиче Вулетић.

Питање изборног легитимитета и улога међународног фактора

Значајан део дебате био је посвећен питању како обезбедити минимум поверења између власти и опозиције како би резултати избора били признати. Филип Родић изражава бојазан да би се сценарио са недавних локалних избора – када су се оптужбе о крађи чуле одмах по затварању биралишта – могао поновити. Према његовој оцени, циљ радикалног дела опозиције је да кроз изборе поново подигне талас незадовољства на улицама и врати изгубљени квантитет.

Професор Владимир Вулетић подсећа да у новијој политичкој историји Србије готово никада није забележен чин формалног честитања победе Александру Вучићу од стране његових директних конкурената, али наглашава да коначни легитимитет често долази са друге адресе. 

"Никада се није десило да неко честита победу Александру Вучићу и увек имамо приче о нерегуларности. Међутим, ти избори су на крају увек били признати оног тренутка када из Брисела или Вашингтона 'климну главом'. То климање главом, с друге стране, у великој мери зависи од самог резултата – ако је разлика убедљива, простор за оспоравање се смањује, али ако је резултат тесан (попут 51 према 49), ситуација постаје неизвесна" рекао је Вулетић.

Геополитички притисци и политика "четири стуба“

Вулетић истиче да се унутрашње тензије у Србији не могу посматрати изоловано од ширег глобалног контекста, посебно од почетка рата у Украјини. Иако не верује у избијање великог рата на тлу Европе, он примећује да се и Брисел и Москва понашају као да је сукоб неизбежан, што ствара огроман притисак на званични Београд. 

"Ова власт води политику на четири стуба ослањања, пре свега политику која је у нашем интересу, а тај наш интерес се не поклапа стопостотно ни са оним што би волели у Бриселу, нити са оним што би волели у Москви. Зато имамо сталне покушаје са различитих страна да се изврши притисак како би се власт престројила или заменила актерима који би водили јаснију и једностранију политику", указује Вулетић. 

Мит о друштву без корупције

Коментаришући поруке студената о стварању савршеног и праведног друштва без корупције, професор Вулетић наводи да подржава младалачки ентузијазам, али упозорава на недостатак конкретних механизама и практичних решења. 

"Све су то лепе приче и ја тај ентузијазам поздрављам. Али имам довољно година да не будем наиван, то слушам још од 1989. године. Студентски покрет није понудио ниједан конкретан механизам како то да промени. Прича о искорењивању корупције је као жеља да потпуно искоренимо болест – нажалост, не постоји друштво без болести, као што не постоји ни друштво без корупције", наводи Вулетић. 

На самом крају емисије "У средишту пажње“ Првог програма Радио Београда саговорници су изнели прогнозу о томе да ли ће се председнички и парламентарни избори одржати у истом дану.

Филип Родић је оценио да је спајање избора извесно, док је професор Вулетић остао уздржан, подсећајући да динамика повлачења председника са чела странке у наредне четири недеље технички отвара простор да се председнички избори поклопе са већ најављеним јесењим парламентарним изборима.