Четири јавна слушања о Закону о финансирању политичких активности

Јавна слушања о предлогу закона, који је у среду ушао у скупштинску процедуру, биће одржана 30. јуна у Крагујевцу, 1. јула у Нишу, 2. јула у Новом Саду и 3. јула у Београду.

Председник Одбора Верољуб Арсић је, образлажући одлуку Одбора, рекао да је пословником Народне скупштине прописано да одбори као стална радна тела могу да организују јавно слушање ради добијања потребних информација, стручних мишљења и коментара заинтересованих субјеката о предлогу акта који су у скупштинској процедури, спровођењу закона и другим питањима из делокруга рада одбора.

У складу са пословником Народне скупштине, на јавно слушање биће позвани чланови и заменици чланова Одбора за финансирање и републички буџет и контролу трошења средстава, сви народни посланици, чланови Радне групе за унапређење изборног процеса, представници Министарства финансија, Агенције за спречавање корупције, Републичке изборне комисије, Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирање бирачког списка, Националног конвента о Европској унији, Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) и Центра за слободне изборе и демократију (ЦЕСИД) и Транспарентност Србија.

Такође, биће позвани и представници Мисије ОЕБС и Делегације ЕУ у Србији,  амбасаде САД, Уједињеног Краљевства, Велике Британије, Северне Ирске, Немачке, Италије, Француске, Норвешке, као и сва заинтересована јавност. Јавним слушањем председаваће члан Одбора Никола Радосављевић.

Одговарајући на критике посланика Странке слободе и правде Душана Никезића да власт да избегава да спроведе редовну јавну расправу предвиђену препорукама ОДИХР-а и да се јавним слушањем обесмишљавају те препоруке, Арсић је рекао да не види битну разлику између јавног слушања и јавне расправе јер ће, како је указао, заинтересована јавност имати прилику да учествује на јавном слушању и да изнесе примедбе.

На примедбу Никезића што је предлагач закона посланик Мирослав Петрашиновић, а не Министарство финансија, у чијој је надлежности овај закон, Арсић је одговорио да није први пут да један закон предлаже народни посланик и додао да је и пре власти СНС било таквих закона.

Навео је да посланици не треба да чекају да им Влада и министар кажу шта треба да раде из своје надлежности. 

'Волео бих да имамо више таквих иницијатива и закона јер то на прави начин ставља Народну скупштину у правни систем државе који треба да има'', рекао је Арсић.

Посланик Мирослав Петрашиновић изјавио је да се изменама и допунама Закона о финансирању политичких активности, између осталог, укида изборно јемство за политичке странке, субјекте и учеснике политичког процеса који немају посланике у републичком парламенту, у скупштини аутономне покрајине или у локалним самоуправама, тако да ће и те политичке организације моћи без положеног јемства да добију први део новчаних средстава из јавних извора којима се финансира политичка кампања.