Вучић за Фокс њуз: Односи Србије и САД прошли кроз драматичну промену набоље за време Трампа

У ексклузивном интервјуу за Фокс њуз, Вучић је похвалио Трампов приступ Западном Балкану, наводећи да је усмереност његове администрације на економску сарадњу, а не на политичке притиске, наишла на добар пријем код многих грађана Србије.

"Председник Трамп и његов тим до сада су веома марљиво и посвећено радили на Западном Балкану“, рекао је Вучић.

Нагласио је да "многи Срби" Трампову администрацију доживљавају потпуно другачије од претходних америчких влада.

"Ако бисте у Србији питали људе да упореде (Бил) Клинтонову и Трампову администрацију, односно демократе и републиканце, не бисте могли да верујете резултатима. Однос би био 90 према 10 или чак 95 према 5", истакао је председник Србије.

Фокс њуз пише да је такво поређење посебно значајно, зато што "у Србији многи САД повезују са НАТО бомбардовањем из 1999. године".

Вучић је у интервјуу напоменуо да је недавно упутио позив Трампу да посети Србију и оценио да би амерички председник био дочекан са великим одушевљењем.

"Надам се да ћемо бити у прилици да га угостимо. Више људи би било спремно да га дочека и сачека него што он можда и очекује. Усудио бих се да кажем и више од неколико стотина хиљада људи", сматра председник Србије.

"БДП је 2014. био 32 милијарде евра, сада је 100"

Оценио је да се односи Београда и Вашингтона унапређени и да се све више заснивају на економији, инвестицијама, технолошкој сарадњи и заједничким конзервативним вредностима.

Према његовим речима, две државе припремају и покретање стратешког дијалога који ће бити усмерен на енергетику, инфраструктуру, вештачку интелигенцију, одбрамбену сарадњу и инвестиционе могућности. Међу пројектима о којима се разговара су, како се наглашава, и енергетска инфраструктура, сарадња у области течног природног гаса, дата центри и напредне рачунарске технологије.

Јачање односа долази у тренутку када Србија настоји да се позиционира као регионални економски центар, уз наставак дугогодишњих настојања да постане чланица Европске уније, пише Фокс њуз.

Вучић је у интервјуу указао на припреме за специјализовану међународну изложбу Експо 2027. у Београду, наводећи да ће учешће скоро 150 земаља бити доказ све већег међународног угледа Србије и њених економских амбиција.

"Када сам постао председник Владе, наш БДП је износио 32 милијарде евра. Ове године биће већи од 100 милијарди евра, односно око 120 милијарди долара", сматра председник Србије.

Вучић и Трамп – историја односа

Вучићев однос са Трампом датира још из његовог првог председничког мандата, када је Бела кућа посредовала у постизању низа споразума о економској нормализацији односа Београда и Приштине, пише у тексту Фокс њуза. Истиче се и да је, уместо да се прво усмери на политички изузетно осетљиво питање статуса Приштине, Трампова администрација нагласак ставила на инфраструктурне пројекте, саобраћајно повезивање и инвестиције које би побољшале односе две стране.

У септембру 2020. године Вучић и тадашњи премијер привремених институција у Приштини Авдулах Хоти потписали су у Белој кући економске споразуме уз посредовање САД, који су укључивали обавезе за проширење железничких и путних веза и подстицање инвестиција. Трамп је тада тај договор описао као искорак постигнут захваљујући фокусу на "отварање радних места и економски раст", а не на дуготрајне политичке спорове.

На питање да ли би "размотрио признање Косова" ако би то Србији обезбедило економски напредак и убрзало пут ка чланству у Европској унији, Вучић је одбацио такву претпоставку. Навео је да економска сарадња и побољшање односа треба да претходе разговорима о политичком статусу.

"Не кажем да сам спреман да прекршим свој Устав... Увек сам био отворен за разговоре и компромисна решења. Увек сам био отворен за развијање одличних економских односа и, нема сумње, много бољих политичких односа. Али нисам говорио о признању нечије независности", објаснио је Вучић.

Иако Србија наставља да тежи чланству у Европској унији, земља је истовремено задржала односе са Русијом и Кином, што је привукло пажњу међународне јавности у контексту рата у Украјини и растућих геополитичких тензија, наводи се у тексту Фокс њуза.

На питање да ли Србија може да настави да балансира између Истока и Запада у све подељенијем свету или ће на крају морати да изабере страну, Вучић је одбацио тезу да државе морају да се сврстају у супротстављене геополитичке блокове. Као пример прагматичне дипломатије усмерене на националне интересе навео је и своју посету Кини и Трампове контакте са Пекингом.

"Председник Трамп није отишао тамо због сујете (у посети Кину). Са собом је повео водеће људе Сједињених Америчких Држава како би склопили боље послове и зарадили више новца за своје компаније", закључио је председник Србије.

Геополитика – од Украјине до Блиског истока

Вучић је навео да је сличан приступ имао и током сопствене посете Кини, истичући да државни лидери треба да дају предност економским могућностима за своје грађане, а не идеолошким поделама.

"Долазим из мале земље. Тражио сам више инвестиција и борио се за интересе свог народа", указао је Вучић.

Сматра да би исти прагматичан приступ требало применити и у настојањима да се реше сукоби у Украјини и на Блиском истоку.

"Увек је боље имати хиљаде дана преговора него један дан рата", поручио је у интервјуу.

Говорећи о тензијама које укључују Иран и ширем сукобу на Блиском истоку, Вучић је поновио подршку Србије Израелу, што, како наводи амерички медиј, све више издваја Београд у односу на поједине европске владе.

"Ја сам председник земље која је једна од ретких у Европи која не оклева да сарађује и развија односе са Израелом. И поносна је што то јавно и отворено говори. С времена на време, веома ме забрињава када видим велики број антисемитских парола и транспарената. То се не дешава у Србији и неће се дешавати све док сам ја председник", рекао је Вучић.