Помен и сећање на Димитрија који је пре 22 године убијен у Грачаници

Убијен је свирепо, ватреним оружјем испред киоска брзе хране у Грачаници. Убио га је Албанац, који је убрзо ухваћен а потом осуђен. За породицу и пријатеље седамнаестогодишњи Димитрије живи и даље.

Мајка убијеног Димитрија Јоргованка Поповић, казала је да га је васпитавала да воли све народе и нације док су живели у Приштини.

"А ја мајка, 24 сата, значи дан и ноћ, 22 године, не могу да спавам, а да не помислим на њега. Шта би био он сада? Ево погледајте колико његових другара овде има, где су све добри момци и где су сви домаћини, добри људи, слажу се", рекла је мајка Јоргованка.

Његов стриц, књижевник Ратко Поповић наводи да је Димитрије један од симбола упорности да се остане, живи и да се о Косову и Метохији, о Грачаници и свим српским светим местима сведочи на један узвишени начин, па и ако је чак живот у питању.

"Димитрије није желео да оде из Грачанице никада, по било коју цену. Ето, догодило се да је и животом платио жељу за слободом и чежњу за Косовом и Метохијом и за све оно што везује све родољубе и патриотски настројене људе", истакао је Поповић.

Пренео је да је Димитрије био омиљен међу својим другарима, који су му посветили књигу, "Димитрије са сунцем у очима". За породицу, књига сведочи о његовој бесмртности.

"Желео је да буде овде и био је и остао да са небеским војскама чува Грачаницу и Косово и Метохију", рекао је Ратко Поповић на окупљању у Грачаници.

Поред цркве капеле саграђене Димитрију у част, назване "Мала Грачаница", књижевник Живојин Ракочевић казао је да време није ублажило бол, већ је повећало неправду.

"Данас када све ово видимо, данас када видимо породицу, када видимо мајку како стоји поред ове капеле која је постала ново срце Грачанице, ми имамо наду да је живот победио и знамо да је живот победио. Свако ко је тог дана видео ту крв, видео је своје најдраже, видео је шта се догодило и видео је у ком правцу иде овај живот. Али се чудо догодило и оног тренутка када смо видели мајку, оца, брата да су остали да живе са том крвљу, да живе са невиђеним болом, схватили смо да је живот победио", рекао је Ракочевић.