Савет министара ЕУ у Бриселу - реформе и дијалог Београда и Приштине у фокусу

Каја Калас је пред састанак рекла да су главне теме реформе које земље кандидати треба да спроведу на путу ка Европској унији, усклађивање спољне политике са Европском унијом, као и заједничка борба и одбрана од такозваних хибридних претњи.

На столу су, када је реч о Србији, и реформе у правосудном систему и другим областима, али и дијалог Београда и Приштине.

Каја Калас каже да су постојали планови за наставак дијалога Београда и Приштине, али да су сада на Косову и Метохији избори.

"Одвојено радимо са обе стране како би се применили сви договорени споразуми", рекла је Калас.

Комесарка за проширење Марта Кос демантовала је наводе о замрзавању европских фондова за Србију.

"Никада нисам чула да су фондови замрзнути. То је веома важно да кажем. Србија има своје место у Европској унији, демократска Србија", рекла је Кос.

Марта Кос наводи да Европска унија проверава да ли земље које добијају средства из Плана раста испуњавају критеријуме.

"Истина је да од правосудних амандмана пре неколико месеци није било исплата, али није било формалне одлуке о замрзавању фондова. Надамо се да ће Србија испунити критеријуме", истакла је Кос.

Ђурић: Нема одлуке о ускраћивању ЕУ фондова - прича о томе је политичка манипулација

Марко Ђурић је касније коментарисао изјаву Марте Кос, оцењујући да је реч о политичким играријама и манипулацијама и нагласио да Србија остаје посвећена европском путу и реформама за даље приближавање Европској унији.

На састанку са Кајом Калас и колегама са Западног Балкана поручио је да Европа нема времена за губљење и предложио да све земље региона уђу у шенгенски простор, истичући да би од тога сви имали користи које би премашиле 50 милијарди евра.

Марко Ђурић сматра да би прихватање предлога председника Александра Вучића да цео Западни Балкан буде примљен без одлагања у Европску унију био најбољи могући корак и за Европу и за Балкан.

"То би смирило тензије и откључало пун потенцијал. Истог момента, исте године када би регион био примљен у шенген, било би откључано 50 милијарди евра нове економске вредности. Границе шенгенског простора би се смањиле за 20 одсто, а било би потребно додатно појачано надзирати само 19 међународних улазних тачака, односно аеродрома и лука", рекао је Ђурић.

Додао је да би то смањило трошкове Европске уније за одржавање граничних служби, а да притом не би повећало прилив миграната.

"Треба ставити папучицу на гас прикључивања нашег региона Европи", поручио је Ђурић.

О ситуацији на КиМ

Министар Ђурић је у Бриселу говорио и о ситуацији на Косову и Метохији. Рекао је да је Приштина и на овом састанку покушала да окриви Србију за различите регионалне проблеме, али је истакао да приштинске власти нису спровеле своју једину обавезу – формирање Заједнице српских општина.

Говорио је и о ситуацији у Босни и Херцеговини након оставке високог представника за БиХ Кристијана Шмита. Навео је да је на пристојан начин бранио српске интересе и Републику Српску од покушаја да се окриви за дешавања у Босни и Херцеговини.

Нагласио је да Србија остаје привржена Дејтонском мировном споразуму и да се залаже за стабилност у Босни и Херцеговини и за то да народи у БиХ одлучују о судбини своје државе.

Министар Ђурић је у Бриселу имао и билатералне сусрете. Састао се са шефом дипломатије Холандије Томом Беренсоном, а поподне га очекује и сусрет са специјалним представником Европске уније за дијалог Београда и Приштине Петером Соренсеном.