Европска унија спремна само за чланство Црне Горе – колико ће остали бити у чекаоници

Слободан Зечевић са Института за европске студије каже да постоје различите школе мишљена када је реч о Европској унији. Енглеска школа је за диференцијацију, интеграцију различитим брзинама и приступ према којем свако иде својим темпом, док француска школа говори да је снага ЕУ у њеном јединству.

"Моја школа је француска школа. Не можете да имате диференцирано унутрашње тржиште – или га имате или не. Британска школа је довела до изласка Уједињеног Краљевства из ЕУ. Увек се говори о томе да је могућа диференцијација и различити нивои, Европска политичка заједница је основана и шта с тим? То је добра причаоница, али нема конкретног спектакуларног резулата", навео је Зечевић.

Очекује да ће Европска унија примити Црну Гору 2028, а до 2030. можда и Албанију, у зависности од тога какво стање буде у тој земљи која је оптерећена организованим криминалом.

"После ће им бити циљ да приме Украјину и Молдавију јер су геостратешки важне за њих", очекује Зечевић.

Историчар Богдан Живковић сматра да је известан само улазак Црне Горе у Европску унију.

"Имали смо 13 година без проширења, које је важно за ЕУ да покаже своју снагу и привлачност. И то не да није било проширења, већ је Уједињено Краљевство и иступило. Црна Гора је мала економија, има малу радну снагу и неће оптеретити буџет ЕУ. Може се уклопи, али то је пропагандни потез, нико нас не може убедити да је Црна Гора више искорачила у реформама од Србије, БиХ, Албаније. Мислим да ћемо сведочити сигурном чланству Црне Горе, а сви остали ћемо бити у чекаоници", навео је Живковић.

Значај пуноправног чланства

Више пута се чуло да је потребно да се ЕУ реформише како би могла да прими нове чланице, али од рата у Украјини чује се да је ЕУ ипак спремна.

Зечевић у том контексту истиче да је било иницијатива да се пређе на одлучивање квалификованом већином, а да једногласно одлучивање буде изузетак.

"Мађарска, Словачка и друге земље зазирале су од квалификоване већине како не би остале у мањини и биле онемогућене да блокирају одређене одлуке. То им је служило и да извуку средства, Орбан је говорио да ће пристати на санкције ако им деблокирају средства. На крају до те реформе никад није дошло", навео је Зечевић.

Коментаришући предлог председника Александра Вучића и албанског премијера Едија Раме да Срнбијаи Албанија буду део унутрашњег тржишта и Шенгена, али без права вета и права гласа, Зечевић каже да би тај предлог решио конкретне ствари. Напомиње да, ипак, пуноправно чланство има много предности.

"Чланство у ЕУ има много предности и комфора за грађане и економски развој. Вучић каже да се Хрватска много развија и да је успешна. Тако је јер добија милијарде, а ми двеста милиона", рекао је Зечевић.

Цело гостовање Слободана Зечевића и Богдана Живковића погледајте у видеу на почетку текста.