Издавање личних документа за Србе на КиМ – примена и рокови у магли неизвесности

Власти у Приштини почеле су прошле недеље да спроводе Законе о странцима и возилима, али је Србима на Косову и Метохији бити дат рок од три месеца за добијање локалних докумената. Житељима централне Србије који раде и студирају на северу, биће издаване привремене дозволе за боравак у трајању од годину дана.

У понедељак је почело пријављивање за локална лична документа за Србе са и ван КиМ који раде у јужној српској покрајини.

Конфузија на почетку примене

Према речима Милице Андрић Ракић из Нове друштвене иницијативе, грађани који су покушали да поднесу захтеве углавном добијају исту листу докумената као и раније.

"Једино што је новина јесте да сада могу да аплицирају са српском личном картом и да не морају да иду у Приштину, већ то могу да ураде у локалним самоуправама. Све остало је практично исто“, навела је за РТС Андрић Ракићева.

Додаје да и даље постоје бројне нелогичности – попут захтева да грађани доставе уверење да нису осуђивани на територији КиМ, иако тај документ не могу да добију без личних докумената које издаје Приштина.

Хиљаде људи у правној несигурности

Посебан проблем представља положај више хиљада људи који годинама не могу да регулишу свој статус.

Без косовских докумената, њихова српска документа се у систему у Приштини сматрају неважећим, што им онемогућава да отворе рачун у банци, запосле се или упишу имовину на своје име.

"То су људи који су практично у потпуној правној и економској блокади“, истиче Андрић Ракићева.

Нејасна упутства и "незванична" тумачења

Иако локалне институције тврде да чекају инструкције надлежних министарстава, у пракси се појављују различита тумачења правила.

Службеници, како се наводи, незванично најављују могућа изузећа и алтернативна решења за поједине услове, што додатно уноси конфузију међу грађане.

Као пример се наводе услови за доказивање финансијских средстава, који су за многе апликанте тешко оствариви.

Ограничени капацитети локалних служби

Додатни изазов представљају кадровски капацитети локалних администрација.

Након одлазака запослених 2022. године и промене структура у општинама, постоји бојазан да службеници неће моћи да обраде велики број захтева у предвиђеном року.

"Ради се о више хиљада људи и биће веома тешко да се цео процес заврши у року од три месеца“, оцењује Андрић Ракић.

Рок до средине јуна под знаком питања

Иако је рок за завршетак процеса постављен до 16. јуна, Андрић Ракићева сумња да ће бити испоштован.

Како наводи, интересовање грађана ће тек расти, а сматра да је већ сада јасно да процедура захтева време и додатна појашњења.

Улога Европске уније и могућа поједностављења

Очекује се да Европска унија пажљиво прати спровођење процеса, што би могло да доведе до постепеног поједностављивања процедура.

"Надам се да је ово почетна збрка између центалних и локалних власти да ће се ствари у ходу решавати“, истиче Андрић Ракићева, додајући да су закони формално усклађени са европским стандардима, али да је проблем у њиховој примени.

Отворено питање српских институција

Поред административних питања, процес отвара и шире теме, укључујући будућност српских институција у области образовања и здравства.

Док власти у Приштини говоре о интеграцији, у Охридском споразуму, како каже Милица Андрић Ракић, помиње се и модел по коме би те институције имале статус посебних, формално приватних установа чији би оснивачи требало да буду ресорна министарства Републике Србије.

Како ће то решење изгледати у пракси и да ли ће бити прихваћено, остаје да се види.

Андрић Ракићева напомиње да премијер привремених институција у Приштини Аљбин Kурти говори о интеграцији српског здравства и школства.

"Сматрам да српска страна треба да прича о легализацији тих институција, то јест њиховој регистрацији имајући у виду историју онога што се дешавало. Обично је интеграција значила улазак у систем јавних приштинских институција", закључује Милица Ракић Андрић.

Цео разговор са Милицом Ракић Андрић можете погледати у видео-запису на почетку текста