Зечевић: ЕУ проширење витална инвестиција у безбедност, кандидати морају да ускладе спољну политику са Бриселом

Европски парламент усвојио је стратегију о проширењу Европске уније, у којој се наводи да је место Западног Балкана, Украјине и Молдавије у Европи и да је њихово приступање важно за стабилност, демократију и владавину права. Нови документ Европског парламента доноси наглашенији позитиван приступ проширењу Европске уније, које се све више представља као улагање у стабилност и безбедност Европе, изјавио је за РТС директор Института за европске студије Слободан Зечевић. Он наводи да се у документу као најнапредније у приступним преговорима помињу Црна Гора и Албанија, док се као важан фактор за напредак Србије истичу дијалог Београда и Приштине и усклађивање спољне политике са ЕУ.

Стратегија о проширењу Европске уније, коју је усвојио Европски парламент, предвиђа да је место Западног Балкана, Украјине и Молдавије у Европи и да је њихово приступање важно за стабилност, демократију и владавину права. Документ је усвојен већином гласова – 385 посланика било је за, 147 против, а 98 уздржаних.

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић наводи за РТС да документ доноси наглашенији позитиван приступ проширењу него раније, јер се оно сада посматра као улагање у стабилност и безбедност Европске уније.

"До сада се сматрало да проширење кошта и да представља оптерећење за Европску унију. Међутим, овде се јасно наводи да је проширење улагање у стабилност и безбедност Уније, што је веома позитивно. Да су трошкови непроширења, односно непријема нових чланица, већи него трошкови проширења. Значи, Европску унију више кошта то што није примила, на пример, државе Западног Балкана него ако би их примила", наводи Зечевић.

Указује да се проширење све више представља као "витална инвестиција у безбедност", објашњавајући да се у стратегији проширење представља као начин да се избегну "сиве зоне" у Европи.

Измене у систему одлучивања

Према његовим речима, документ предлаже измене у систему одлучивања унутар Европске уније које би могле да олакшају процес приступања. Европски парламент се залаже да се у појединим фазама преговора, као што је отварање кластера, одлуке доносе квалификованом већином, а не једногласно.

"Када је реч о самом пријему, та одлука би се доносила једногласно, док би се све остале одлуке доносиле квалификованом већином", рекао је Зечевић.

То би, како додаје, могло да спречи блокаде процеса проширења због билатералних спорова између појединих држава чланица и кандидата.

Перспектива Црне Горе и Албаније

Говорећи о перспективи проширења, Зечевић каже да се у документу посебно помињу Црна Гора и Албанија као земље које најбрже напредују у преговорима. Према тим проценама, Црна Гора би могла да заврши преговоре већ ове године, а Албанија до 2027.

"Европски парламент чак позива Савет министара, који доноси одлуку о пријему, да буде оперативан и да не поставља препреке за пријем ове две државе у Европску унију", додаје гост Јутарњег програма.

Појединачна процена кандидата

Истовремено, стратегија наглашава да неће бити колективног уласка држава кандидата у ЕУ.

"Нема колективног уласка у Европску унију, односно уласка у пакету са другим државама", навео је Зечевић, додајући да ће свака држава бити оцењивана појединачно.

Када је реч о Србији, у документу се као важан фактор за напредак наводи дијалог Београда и Приштине. Ипак, Зечевић сматра да тренутно не постоје значајни помаци у том процесу.

"Што се тиче самог дијалога, он се одвија како се одвија и нема значајнијег напретка у том смислу", рекао је он.

Усклађивање спољне политике са ЕУ

Истиче и да се у стратегији снажно инсистира на усклађивању спољне политике кандидата са политиком Европске уније.

"У овом документу се више инсистира на томе да је потребно ускладити спољну политику са политиком Европске уније и да је то веома важно", нагласио је Зечевић.

То се, како објашњава, пре свега односи на однос према Русији и санкције Москви.

"Дакле, усклађивање спољне политике са политиком Европске уније доказ је да се у геостратешком смислу сврставате", навео је Зечевић.

Он додаје да Европска унија данас Русију посматра као безбедносни изазов.

"Данашња Европска унија Русију посматра као геостратешку претњу и сматра да је у конфликту са њом", рекао је Зечевић.

Приступање Украјине и Молдавије ЕУ условљено геополитиком

Зечевић се осврнуо и на европску перспективу Украјине и Молдавије, оцењујући да је њихово приступање снажно условљено геополитичким разлозима.

"Украјина и Молдавија веома су важне за Европску унију у геостратешком смислу. Чак се говори да је улазак Украјине у ЕУ заправо део пакета преговора између Трампа и Путина. Западни савез је као могућност решења украјинске кризе оставио гаранцију за безбедност Украјине, односно њен улазак у ЕУ. То значи да ће Американци притискати Европску унију да Украјину што пре прими у чланство. Што се тиче Украјине и Молдавије, предвиђено је да се у преговарачком процесу што пре отварају кластери", оценио је Зечевић.

Цело гостовање Слободана Зечевића можете погледату у видеу на почетку текста.