Мацут: Компромис са универзитетима најзначајнији успех у 2025.

Ђуро Мацут је у интервјуу за Танјуг рекао да је на пољу високог образовања постигнуто пуно, указујући да је вођен добар и конструктиван разговор са универзитетима, прво са Универзитетом у Београду, а касније и са другим државним универзитетима те да је у том првом циклусу постављен добар темељ.

"Мислим да је то дефинитивно најзначајнији успех и то је нешто што је обележило рад владе у првом тренутку. Мислим да смо постигли добар компромис на корист и универзитета, али и државе", рекао је Мацут и додао да су у другом циклусу започети разговори са деканима да би се, како је рекао, појасниле неке недоумице које постоје у академској заједници.

Према његовим речима, трећи круг разговора је започет пре неколико дана и тиче се имплементације програма који регулише финансијску оперативност самих универзитета и факултета (СПИРИ). На питање да ли ће тај систем бити одложен, како су то тражили поједини представници академске заједнице, Мацут је казао да је већ постојао тај период одлагања.

"Тражили су одлагање за неко време или опет на дужи период, они су то дефинисали у неколико месеци, али смо схватили да са групом факултета који су више посвећени том електронском функционисању, можемо да нађемо компромис, па да кренемо са заједничким вежбањем и да направимо тимове који ће бити оперативни. То је нешто што би у првом месецу, односно у јануару, покушати да спроведемо", рекао је Мацут.

Уколико се то прихвати, онда ће се после тога систем имплементирати. "Универзитети и факултети неће изгубити ништа од своје аутономије, имаће само један систем који ће много лакше да прати финансијске токове. Бројна су била питања, али то су питања које се стално постављају", рекао је Мацут и предложио да се у следећем кругу разговара са људима који воде финансије директно на факултетима да би то могло да се спроведе.

Проблем недостајућег кадра у просвети

Одговарајући на питање како решити проблем недостајућег кадра у просвети, Мацут је казао да треба радити на томе да се промовишу наставничка занимања за које постоји опасност да могу да постану дефицитарна.

"Ја сам на разговору са деканима већ то покренуо, да покушамо и са те стране да стимулишемо упис студента", рекао је Мацут.

Србија је већ четири године спремна да отвори кластер 3, али се то још увек није догодило, а на питање шта ће влада урадити у наредном периоду да се то промени и које се реформе очекују, Мацут је указао да је Србија највише напредовала у региону у сваком смислу у европским интеграцијама.

"У економском смислу ми јесмо дефинитивно најразвијенији и можемо да се поредимо само са земљама изван зоне Западног Балкана. Чак и са њима смо негде можда егал ако не и бољи. Оно што преостаје као проблем јесу увек политичка питања, а то задире у оно што ми имамо у односима са земљама са којима смо традиционално добри партнери и са којима сарађујемо. Једна од ствари јесте и енергетска инфраструктура која нама јесте везана са истоком и ми у том смислу морамо да наставимо наше стандардне комуникације", рекао је Мацут.

Како је додао, приближавање Европи није тако једноставно како можда мисли опозиција или неко ко је са друге стране преговарачког механизма те навео да је већ, како би се убрзао европски пут, предложио да се формирају оперативни тимови, односно радне групе које би убрзале динамику.