Полемика посланика власти и опозиције о кластеру 3; изабрано пет судија Уставног суда

Скупштина Србије завршила је око 18 часова рад, а обједињену расправу о свим тачкама дневног реда наставиће у уторак, 23. децембра од 10 сати.

Посланици су гласали о прве две тачке дневног реда од укупно 17, а следеће седмице ће наставити расправу од 3. до 17. тачке.

Посланици су данас изабрали и пет судија Уставног суда на предлог председника Републике и утврдили листу кандидата судија Уставног суда које именује председник.

У уторак ће се расправљати о Предлогу закључка поводом извештаја ЕK о Србији за 2025. годину, о кадровским решењима која се тичу Народне скупштине, о извештају Kомисије за хартије од вредности за 2023. и 2024. годину, као и о Извештају о раду за 2024. годину који је поднело Регулаторно тело за електронске комуникације и поштанске услуге.

Током скупштинске расправе о закључцима поводом извештаја Европске комисије о Србији за ову годину посланици владајуће коалиције и опозиције полемисали су око тога зашто није отворен кластер 3, а шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов рекао је да је суштина у томе да се спољна политика потпуно усклади са политиком ЕУ.

Одговарајући на критике посланице Иване Роквић из Народног покрета Србије, Јованов је упитао да ли би та странка увела санкције Русији.

"То што су они износили у оговарањима сопствене државе, служи им за дневно политичку употребу. Суштина је да нам они кажу, пошто тврде да ми не можемо и нисмо у стању да отварамо поглавља, да наставимо пут ка Европској унији, а да они јесу, да ли би или не би увели санкције Русији и тиме ускладили спољну политику у потпуности са Европском унијом. То је питање за вас", рекао је Јованов.

Треба, како је рекао, да одговоре и на питање у вези са KиМ, Републиком Српском.

"И да ли желите и да ли прихватате да српска деца у нашим униформама буду у строју на овој или оној страни, ако је то та ЕУ прича као што они кажу, а постоји јак глас у Европској унији у том правцу, то онда значи у строју за напад на Руску Федерацију. Е када то одговоре грађанима, не ову причу 'трла баба лан' коју причају већ годинама. Ово су кључна питања на којима они нама замерају, због тога нема отварања кластера 3. Kакви Ремови, какве глупости, то никог не интересује", рекао је Јованов.

Он је констатовао да нема одговора на то питање и подсетио да СНС инсистира на политици суверене и слободне Србије.

"Да је до вас вероватно би вам све отворили, јер бисте се понашали поданички. Србија данас води рачуна о својим интересима", рекао је Јованов.

Роквићева је претходно оценила да закључци поводом извештаја ЕK о Србији нису документ којим се реагује на извештај ЕK већ, како је рекла, документ који покушава да "разводни и да неутралише".

ЕK у свом извештају, како каже Роквићева, говори о "урушеној владавини права, заробљеним институцијама, о нефункционалном РЕМ-у, о медијима без плурализма, о притисцима, о изборима који нису ни фер".

Она је приметила да се у закључцима каже да је потребна јака политичка воља те додала да нема одговора на питања зашто Србија неће отворити кластер 3, зашто препоруке нису спроведене и зашто су све комшије своје спољене политике усагласиле 100 одсто са Европском унијом.

Након паузе Скупштина Србије констатовала је мандат посланику са листе "Александар Вучић - Србија не сме да стане" Ненаду Абрамовићу који је затим положио заклетву.

Абрамовић је на место посланика дошао пошто је Милан Глушац јуче поднео оставку на посланичко место.

Глушцу је претходно био потврђен мандат као 146. на листи пошто је Дејан Томашевић поднео оставку, јер је 11. децембра изабран за новог председника Олимпијског комитета Србије.

Посланици владајуће коалиције указали су данас да у извештају Европске комисије о напретку Србије о коме се расправља у парламенту недостаје чињеница да су они који су спроводили насиље у претходних годину дана одбијали позиве на дијалог, док су посланици опозиције критиковали, како кажу, успорен напредак на путу ка ЕУ и то што Србија није била присутна на Самиту ЕУ – Западни Балкан.

Посланик Српске напредне странке Александар Мирковић рекао је да је председник Србије Александар Вучић још једном показао да је један од ретких лидера у Европи који има своју политику.

"Када причамо о томе да ли је Александар Вучић морао да оде или не, а он нам је још једном показао да он нема четири или сто столица колико сте рекли. Он има једну једину столицу – Србију. Он је један од ретких лидера у Европи и свету који има своју политику. И не крије се и не плаши се да јасно свуда и на сваком месту каже шта је интерес Србије", рекао је Мирковић у расправи.

Према његовим речима, опозиција упорно избегава да каже основни разлог зашто Србија стоји на свом европском путу, а то је наша независна политика и неувођење санкција Руској Федерацији. 

"И то вам пише у првој тачки декларације која је усвојена јуче. Рат, агресија Русије против Украјине и растући геополитички изазови наглашавају потребу за још чвршћим везама између ЕУ и Западног Балкана", указао је Мирковић одговарајући на критике опозиције. Он је рекао да нема ништа против било какве политичке борбе док та борба не почне да угрожава животе других људи.

"Немам ништа против те политичке борбе ако се борите идејама, програмом, а не насиљем. Али интересантно је да када овакве говоре чујете, тешко да поверујете да је неко такав могао да напада и бије полицију у Новом Саду и отима им штитове. И када то покажете људима који долазе из земаља Европске уније, они вам кажу је ли ово нормално? Колико затвора су добили ови?", рекао је Мирковић, који је реплицирао посланици Народног покрета Србије Ани Јаковљевић.

Јаковљевићева је истакла да је у извештају ЕК констатовала да је ритам реформи знатно успорен, посебно у основним областима владавине права, независности правосуђа, слободи медија и корупцији. Она је критиковала то што Србија није била представљена на самиту ЕУ-ЗБ наводећи да је то требало да се учини зарад заштите државних интереса, као и да за политику седења на више столица треба преузети одговорност и санирати штету.

Посланица СНС Дубравска Филиповски рекла је да у извештају ЕК недостаје став о професорима, академцима, припадницима стручне јавности који су се ограђивали од политичких странака и који се залажу за повратак самоуправљања као директног облика демократије. 

"Нема чињенице да се у претходних годину дана у Србији одбијао сваки позив на дијалог и нема става о сатанизовању било кога ко је поменуо дијалог. Нема става о медијима који себе називају независним и професионалним, а сваки извештај из тих медија је био чиста пропаганда", рекла је она.

Филиповски је рекла да нема става о томе да је у протеклих годину дана у Србији организовано 20.000 нелегалних скупова. 

"Други доказ да процес проширења ЕУ није процес заснован на заслугама, већ на политичкој вољи земаља чланица ЕУ јесте чињеница да је Србија за отварање кластера 3 спремна од 2021. године", рекла је Филиповски.

Како је закључила, за Србију нема дилеме да би за цео простор Западног Балкана најбоље било да буде јединствено интегрисан у Европску унију, што је била и порука председника Србије Александра Вучића на недавном састанку са најважнијим представницима Европске уније.

Посланици Скупштине Србије наставили су рад расправом о више тачака дневног реда, међу којима је и Предлог закључка поводом извештаја Европске комисије о Србији за 2025. годину.

Поред тога посланици расправљају и о извештају Комисије за хартије од вредности за 2023. и 2024. годину, као и о Извештају о раду за 2024. годину, који је поднело Регулаторно тело за електронске комуникације и поштанске услуге.

Посланица СПС Дијана Радовић рекла је да се у Скупштини расправља о извештају ЕК, односно о документу који показује како нас Европска унија види данас, али да све не зависи од Србије. 

"У самом уводу овог извештаја Европска комисија констатује да је Србија отворила 22 поглавља од укупно 35, али констатује да је Влада Србије поставила амбициозан циљ да све техничке критеријуме испунимо до краја 2026. године. Наша посланичка група подржава овај циљ, међутим, мишљења смо да реалност и питање испуњења и остварења овог циља не зависе искључиво од Владе Републике Србије, не зависе искључиво ни од већине у овом парламенту", рекла је Радовићева.

Посланица Јединствене Србије Загорка Алексић указала је да је та странка увек подржавала и подржаваће чланство Србије у ЕУ.

"Ми нисмо показивали скептицизам, али ни фанатизам. Настојали смо да имамо један реалистичан приступ и у самом извештају се на више места, тачније, већ у самом уводу, без икаквог увијања наводи да ће динамика преговора зависити од наше нормализације односа са Косовом, за њих је то Косово, за нас је Косово и Метохија", рекла је она.

Како је додала, приступање Европској унији у огромној мери зависи од питања која превазилазе класичне реформе. 

"То су, наравно, питања усклађивања са спољном и безбедносном политиком Европске уније, једноставније је речено увођења санкција Руској Федерацији и питања наше јужне покрајине. Ми подржавамо принципијелни став председника Републике и наше владе о неувођењу санкција Руској Федерацији, а питање Косова и Метохије за нас није само главно државно питање већ и питање националног опстанка", рекла је она.

Посланик СДА Шаип Камбери оценио је да извештај ЕК указује на успоравање реформи чиме су, како је тврдио, погођене и рањиве групе мањина. Он је рекао да се бројни проблеми понављају наводећи, како тврди, примену закона о употреби језика, немогућност службене употребе националних симбола, недовољну заступљеност у државним институцијама.

"Извештај упозорава да темпо реформи значајно успорава и да су потребне конкретне акције, а не обећања да би се права спровела у пракси. Зато позивам владу и надлежне институције да усвоје и спроведу јасне рокове и механизме надзора", рекао је Камбери.

Посланик листе "Ми – снага народа" Слободан Илић оценио је да је спољнополитичка ситуација лоша и да је, како је рекао, Србија суочена са претњама са свих страна.

Реплицирао му је посланик СНС Александар Мирковић, рекавши да је Илић изнео гомилу небулоза и ствари које само потврђују да када неко понуди мало више пара да се онда идеали заборављају. 

"Сада, поштована председавајућа, имали смо прилику да чујемо проруски говор, антиевропски, а исти говорник је до пре само пар месеци причао све супротно од тога и залагао се и за Европску унију и за НАТО, јер му је таква била странка и партија, посланичка група такође", прокоментарисао је Мирковић алудирајући на то што је Слободан Илић био члан странке Србија центар.

Посланица Србија центра Татјана Марковић Топаловић рекла је да се у извештају ЕК констатује подељеност друштва, непостојање одговорности и транспарентности, као и да нема напретка у области владавине права и медијских слобода.

Посланици Скупштине Србије изабрали су пет судија Уставног суда на предлог председника Републике и утврдили листу кандидата судија Уставног суда које именује председник.

Посланици су гласање обавили јавно путем електронског гласања.

Скупштина је за судије Уставног суда изабрала: проф. др Добросава Миловановића из Београда, Мају Поповић из Београда, проф. др Михајла Рабреновића, проф. др Милана Рапајића, проф. др Бојан Тубића из Новог Сада.

Скупштина Србије је утврдила листу кандидата судија Уставног суда које именује председник. Уставни суд Србије има укупно 15 чланова, који се бирају на девет година. 

Скупштина је изабрала пет, а председник Републике ће са листе Народне скупштине изабрати још пет, док ће преостале судије изабрати Општа седница Врховног суда. Укупно се бира 13 нових судија, пошто Владану Петрову и Наташи Плавшић још не истиче мандат.

Посланици Скупштине Србије су на почетку данашњег рада постављали питања извршној власти, а интересовало их је зашто Србија није присуствовала самиту ЕУ – Западни Балкан, о контроли Државне ревизорске институције, Бриксу, али и о једној српској породици из Аустрије.

Посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић имао је питање за Тужилаштво за организовани криминал, главног тужиоца Младена Ненадића и врховног тужиоца Загорку Доловац, у вези са убиством у ОШ "Владислав Рибникар", као и падом надстрешнице у Новом Саду.

"Шта је тужилаштво урадило по питању достављања ИП адреса од СББ-а којим се потврђује са којим људима је Kоста Kецмановић пре великог злочина био у комуникацији? Према мојим информацијама, тужилаштво није ништа урадило, ни СББ по том питању. Друго питање, шта је тужилаштво урадило поводом моје кривичне пријаве за пад надстрешице против Небојше Бојовића и Милутина Милошевића као најодговорнијих за смрт 16 људи у Новом Саду", питао је Мрдић.

Kако је рекао, доставио је и допуну кривичне пријаве и доказе, додајући да дан данас није добио било какав одговор.

Посланик ЈС Живота Старчевић питао је Владу шта ће предузети да помогне породици у Аустрији којој су деца одузета пре више месеци, а ради се о породици у којој су деца и мајка држављани Србије, имају двојно држављанство, а отац је држављанин Аустрије, иначе рођен у Србији.

Пренео је да је дечак направио несташлук у основној школи и да је био љут на родитеље јер су га казнили, те је, у жељи да оправда своје понашање, директорки рекао да га отац малтретира.

"Директорка зове социјалну радницу, социјална радница одводи дечака у смештај са другом децом", навео је Старчевић и додао да су одвели и његову трогодишњу сестру, јер је деловала неухрањено.

Старчевић је навео да је дечак признао да је све измислио, а родитељи молили социјалну радницу да им врати децу, на шта је она рекла да ће видети да ли ће вратити децу "за две-три године и да ли ће уопште то учинити до њихове 18. године".

Додао је да су се родитељи обратили и држави Србији, тачније Генералном секретаријату председника Републике Србије, који је у најкраћем могућем року проследио представку родитеља Влади Републике Србије на поступање.

Посланица Покрета радника слога-струка Ирена Живковић имала је питање за Министарство здравља, Министарство заштите животне средине и Министарство финансија када ће почети изградња нове болнице у Бору.

"Обећана је нова болница. У Бору је ортопедија потпуно затворена, других специјалиста имамо по једног-двоје, где не можете да дођете на ред. У Бору са том толиком загађеношћу ми више немамо ни онкологију. А имамо оболеле и имамо огромну стопу смртности, што је можда и битнија тема", рекла је Живковићева.

Посланик Покрета слободних грађана Павле Грбовић питао је Владу Србије и премијера да ли је и када одржана седница Владе на којој је донета одлука да Србија не учествује на Самиту ЕУ – Западни Балкан, а министре за европске интеграције и спољне послове да ли су учествовали на таквој седници и на који начин су гласали да ли ће Србија бити представљена.

"Верујем да до тога уопште није ни дошло", рекао је Грбовић критикујући то што Србија није учествовала на Самиту, а премијера питао када ће поднети оставку и како је рекао, "омогућити да грађани изаберу будућност какву желе".

Посланик листе "Ми – глас из народа" Драган Станојевић рекао је да неће улазити у дешавања која се тичу ЕУ, али је, како је рекао, указао да постоје два модела – ЕУ и Брикс.

Тврди да је модел ЕУ такав да уцењује и условљава, уништава традицију, национални идентитет, отима територију, за разлику од Брикса, где постоји слобода.

Посланик листе "Ми – глас из народа" Борислав Антонијевић имао је питање за Државну ревизорску институцију. 

"Добили смо обавештење од Државне ревизорске институције да је за 2021. годину издато 215 препорука, односно примедби на оно што је предато као завршни рачун. За 2022. годину је издато 105, за 2023. годину 142, за 2024. годину 95. Овде је такође ДРИ дала какав је резиме откривених неправилности и препоруку за решавање и отклањање. Те грешке се деле на оне које треба да се отклоне у року од 90 дана, на грешке које треба да се отклоне у року не дуже од годину дана", рекао је Антонијевић.

Зашто ДРИ није дала негативно мишљење када, како је рекао, видимо да се грешке на које је указала код завршних рачуна нису отклоњене ни од 2021. године.

Посланица Зелено-левог фронта Наталија Стојменовић питала је зашто су "инвеститори заштићени као бели медведи, па тако у Београду могу да одлучују да ли ће нам одузети парк и да ли ће нам одузети паркинг".

Питала је и како ће се обезбедити лекови које приватне апотеке не желе да држе док се, како тврди, "уништавају Апотеку Београд".

Посланик Србија центра Петар Бошковић тврди да је мандат директора Војнобезбедносне агенције, генерал-потпуковника Ђуре Јованића, истекао још 14. септембра 2023. године те навео да се нигде у јавности не може наћи и видети да ли му је продужен мандат.

"Постављам посланичко питање министру одбране и председнику Републике Србије којим тражим да јавност буде обавештена о томе да ли ВБА уопште има именованог и постављеног директора након 14. септембра 2023. године и ко је та особа", рекао је Бошковић.