Душку Арсићу се поново суди за наводни ратни злочин, одбрана очекује брзо окончање
У Основном суду у Приштини, саслушањем сведока тужилаштва, одржано је рочиште у поновљеном процесу против Душка Арсића, оптуженом да је наводно у селу Бутовац, учествовао у насилном протеривању и исељавању грађана Приштине и околине током 1999. године.
Апелацони суд је почетком године, након жалбе браниоца Небојше Влајића, укинуо првостепену пресуду. Адвокат Влајић је у жалби навео повреде судског поступка.
"Слободно могу да кажем, да је Арсић осуђен за непостојећи ратни злочин на 13 година. Апелациони суд је наредио ново суђење и ново суђење је почело пре отприлике два месеца. Саслушано је неколико сведока и оштећених, као и данас. Суђење се наставља 9. децембра и мислим да мора у кратком року, који се мери са неколико месеци, а можда и недеља, да буде окончано", рекао је Влајић РТС-у.
Подсетио је да је Апелациони суд поништио првостепену пресуду због процедуралних разлога, а и због недостатка доказа.
“Ново суђење какво год да је, оно нема више доказа него првобитно суђење, и одбрана очекује да јавни тужилац неће моћи да докаже своје тврдње, а како ће бити до краја, видећемо”, рекао је Влајић, очекујући да се процес против Арсића заврши што пре, јер ће за неколико дана бити четири године како је у притвору.
Хапшење Арсића из Матичана код Приштине, почело је имовинским спором, за које адвокат Влајић каже да карактерише И друге слушајеве када су Срби оптужени за ратне злочине.
"Као и код многих, нико га није пријављивао, нико га није теретио ни за шта, када је дошао у сукоб са Албанцима око продаје своје земље, онда је пријављен, онда је постао ратни злочинац, онда је ухапшен и почео је да се води поступак и све редом", појаснио је адвокат Влајић.
Арсића су Албанци пријавили да је наводно починио ратни злочин, пошто није хтео да прода земљу особама које су му је претходно узурпирале и фалсификованим документима, превеле на своје име.
Коментаришући првостепену пресуду Арсићу, Фонд за хуманитарно право у Приштини оценио је да се успоставља пракса у пресудама за ратне злочине у којој се не утврђују конкретне радње оптужених, већ се оне генерализују као радње групе, стварајући убеђење да један члан групе бива осуђен за инкриминишуће поступке других особа.
Ова пракса би требало да буде прекинута, и свака инкриминишућа радња оптужених требало би да буде образложена, са изрицањем казне за сваку од њих појединачно, након чега би се изрекла уједињена казна, наводи Фонд.
"На овај начин, јавност би имала много јаснију представу о томе за које злочине је оптужени осуђен", наглашавају из ФХП-а у Приштини.
Коментари