Расправа о амандманима на осам предлога закона - теме и мимо дневног реда

Посланица Србија центра (СРЦЕ) Верица Милановић оценила је да се "у Србији деценијма гради без дозвола", наводећи како је доказ за то 4,8 милиона нелегалних објеката, док оно што се изгради не одговара фактичком стању, ни у погледу квадратуре, ни спратности.

Верица Милановић је у Скупштини навела да је њена странка поднела амандман на став 12 Предлога закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, у вези са дефинисањем плаћања накнаде у случају јављања разлике у квадратури између добијене дозволе и фактичког стања.

"Предлагач је овде у закону предложио да разлику за квадрате који нису предвиђени у дозволи плаћа подносилац пријаве. Сматрамо да то није праведно и да то треба да буде обавеза инвеститора. Инвеститор је партиципирао за добијање дозволе. Инвеститор је тај који је свесно изашао у градњи из оквира дозволе. Самим тим је обавезан да плати ову разлику", истакла је Милановић.

Посланик Зелено-левог фронта (ЗЛФ) Роберт Козма нагласио је да је режим у протеклој недељи покушао да одбрани "неодбрањиво" и да прикаже како им је стало да грађани "буду своји на своме", а не могу да објасне како смо "дошли у ситуацију да сваки други изграђени објекат није уписан у катастар". 

Он је навео да амандманом ЗЛФ предложе да се уврсти датум када су снимљени сателитски снимци, оценивши да ће - ако се не уврсти датум - то омогућити да нешто што се нелегално изгради наредних година - по новом закону упише у катастар. 

Посланик Народног покрета Србије Борислав Новаковић навео је да је у тренутку када је власт преузела управљањем државом било 1,6 милиона бесправно саграђених објеката, а сада их је 4,8 милиона. "Не могу они који су направили проблем да реше проблем, јер да су били способни тај проблем не би ни настао", оценио је Новаковић. 

Посланик Странке слободе и правде Борко Стефановић истакао је да подржава свако обележавање страдања српског народа и поручио министру да није тачно да су припадници Вермахта починили злочине само у Србији, већ су то учинили и у другим државама, након чега је Селаковић нагласио да је рекао да су једино у Србији у току окупације, а не у току оружаних борби, припадници Вермахта спроводили одмазде.

Председница Скупштине Ана Брнабић упозорила је током дискусије посланика Србија центра Петра Бошковића да ће добити опомену ако поново колегама народним посланициама каже "сиктер".

Министар културе Никола Селаковић изјавио је да ће подржати иницијативу коју је изнела посланица Јединствене Србије Марија Јевђић да се на националном нивоу обележава годишњица злочина који су нацисти починили 14. октобра 1941. године и да Влада пружи подршку иницијативи да ђаци у Србији присуствују комеморацији поводом тог злочина.

Селаковић је на седници Скупштине рекао да се идуће године обележава 85 година од тог злочина и додао да би тада у Краљеву требало да се појави већи део Владе. Указао је да је 2023. године, када је био министар за рад, дао подршку градоначелнику Предрагу Терзићу да обележавање годишњице злочина 14. октобра буде подигнуто на државни ниво.

"Од 2023. године ту манифестацију смо уврстили у ред оних који се одржавају на националном нивоу, али нисмо увек у прилици да јој присуствујемо", рекао је Селаковић. Додао је да је реч о неговању културе памћења.

"Захваљујем вам што сте дали иницијативу, коју ћу здушно подржати код министра просвете Дејана Вука Станковића, наши ђаци треба да посећују таква места", навео је Селаковић.

Истакао је да ђаци у Србији треба да посећују места страдања нашег народа и у Крушевцу, Краљеву, Крагујевцу, Сремској Митровиц, али и Доњу Градину у Републици Српској, док се, како је рекао, не стекну услови да могу да посете Јасеновац.

Јевђић је претходно подсетила да су 14. октобра 1941. године нацисти убили 2.255 грађана Краљева и околине, а да је Краљево тада имало око 13.000 становника. Додала је да сматра да је данас већини министара било место у Краљеву и упитала због чега више ђаци не присуствују тој комеморацији, наводећи да је то била пракса до 2000. године.

Посланици су постављали питања Влади, а нека од њих односила су се на проблеме популационе политике, закон о социјалној заштити, положај запослених у Министарству одбране и Војсци Србије, као и отварање Факултета српских студија у Нишу.

Посланица Савеза војвођанских Мађара (СВМ) Елвира Ковач указала је на проблеме у популационој политици и демографији. Подсећајући да се из републичког буџета за рађање првог детета издваја 500.000 динара, за друго дете 600.000 динара у 24 рате, за треће 2.200.000 динара у 120 рата, а за четврто чак 3.180.000 динара, Ковач је рекла да, без обзира на све то, на терену се види да само повећање родитељског додатка не повећава број рођене деце. 

Посланик посланичке групе Ми глас народа Драган Станојевић рекао је да велики број социјално угрожених чека на Закон о социјалној заштити и позвао посланике да још једном размотре тај закон и донесу позитивну одлуку. "Ми добијамо пуно мејлова људи који моле да се тај Закон прими по хитном поступку да га поново размотримо. Многи људи очекују помоћ од државе и мислим да би требало још једном да га предложимо", навео је Станојевић.

Посланик Александар Павић из посланичке групе Ми снага народа проф. др Бранимир Несторовић поставио је питање које се тиче процеса одузимања оружја од грађана Србије, наводећи да у Прешеву и Бујановцу и те како има оружја и да се, како је рекао, "тамо очигледно није инсистирало да се разоружају албански екстремисти".

Посланик Зелено-левог фронта (ЗЛФ) Растислав Динић поставио је питање министру просвете о формирању новог Факултета за српске студије на Универзитету у Нишу и зашто се он формира издавајањем три већ постојећа департмана са Филозофског факултета у Нишу - за историју, србистику и за руски језик и књижевност.

Посланик Петар Бошковић из посланичке групе Срце поставио је питање за министра одбране Братислава Гашића зашто је, како је навео, дневница запосленима у Војсци Србије смањена у односу на пре 14 година.

Посланик СНС Угљеша Мрдић је поставио питање шта се дешава са кривичном пријавом у вези са падом надстрешнице коју је поднео у августу против некадашњег председника Скупштине Инфраструктуре Железница Небојше Бојовића и некадашњег извршног директора тог предузећа Милутина Милошевића, додајући да сумња да њих неко штити.

Посланица групе Ново лице Србије Ивана Роквић је упитала министра културе Николу Селаковића зашто је, како је рекла, дозволио затварање Народног позоришта и зашто Министарство културе није расписало конкурсе за финансирање и суфинансирање домаће филмске продукције.

Посланица Странке слободе и правде (ССП) Мариника Тепић питала је надлежне државне институције зашто није ухапшен шеф Секције за саобраћајне послове на Железничкој станици у Новом Саду Веселин Симовић, који, како је навела, ништа није предузео иако су га запослени упозоравали да са надстрешницом нешто није у реду.

Скупштина Србије почела је рад нешто после 10 часова. Присутно је 126 посланика.

Прва седница редовног јесењег заседања Скупштине Србије биће настављена расправом о амандманима на првих осам предложених закона, међу којима су Предлог закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, измене Закона о извршењу и обезбеђењу, као и о посебним условима за реализацију изложбе Експо 2027.

Седница је почела у уторак, 7. октобра, а посланици су у четвртак завршили начелни претрес првих осам предлога закона, након чега су прешли на расправу у појединостима.