Уочи посете Урсуле фон дер Лајен Београду - главна тема План раста, зашто Србија још чека одлуку Брисела

Када је прошле године покренут План раста, представљан је као прекретница, начин да се земље региона приближе Европској унији не само политички, већ и економски.

Карло Решлер, бивши известилац ЕП за План раста рекао је да је кључна идеја овог инструмента који заиста јесте прекретница у односима ЕУ са земљама Западног Балкана била допринети и помоћи даљој друштвеној и економској конвергенцији, према ЕУ, као и приближавање ЕУ.

Према његовим речима, због тога то није само обичан финансијски инструмент.

Једна трећина средстава стиже бесповратно, остатак су повољни зајмови, али само ако два пута годишње Европска комисија оцени да су договорене мере спроведене. До сада је Брисел прву траншу одобрио само Црној Гори и Северној Македонији.

 "Четири земље су до сада добиле пред-финансирање, а што се тиче исплата на основу реформи, то смо имали у случају Црне Горе и Северне Македоније током лета. Што се тиче даљих корака, морамо да видимо примену реформи на терену", каже портпарол Европске комисије Гијом Мерсије.

 У Бриселу кажу да финализују оцену за Србију, након чега средства могу бити одобрена у складу са бројем спроведених реформи. Званично нема објашњења зашто процес траје дуже него у суседним земљама.

Београд тврди да је испунио десет од седамнаест планираних корака до сада. Аналитичари упозоравају да проблем можда није само технички, већ политички.

 "У случају Србије постоји доста дискусија о томе како ће Комисија проценити стање демократије и функционисање система, јер то су предуслови за коришћење средстава из Плана раста, а и део реформских корака има везе са изборним условима. Очекује се да ће у томе комисија бити строга", каже Симонида Качарска из Институт за европску политику.

Србија је предала два извештаја о спровођеним реформама, на основу тога затражила је исплату укупно 172 милиона евра од могућих 275 милиона. Оцена Брисела још се чека.

 “Формално комисија има 90 дана да оцени напредак, али може тражити додатне документе од владе. Тада се рок продужава и сада смо вероватно у том периоду. Али што то дуже траје, већи је ризик за кредибилитет самог процеса,” истиче Симонида Качарска.

Карло Решлер истакао је да финансијска средства за шест земаља југоистока Европе могу се исплаћивати једино када ЕК утврди да је дошло до заиста озбиљних и смислених реформи како су дефинисане реформском агендом.

"Чињеница да се то није увек догађало динамиком каквом смо желели говори да је процес озбиљан и да постоје довољно озбиљни системи контроле на нивоу ЕУ", рекао је Решлер.

Шта Европска комисија мисли о реформама и првим исплатама биће можда јасније након посете председнице европске комисије Урсуле фон дер Лајен