Сијарто за РТС: Очигледно је да Европска унија примењује двојаке стандарде према Србији

Чини се да су и Србија и Мађарска у предворју енергетске кризе. Сједињене Државе су седам пута одлагале примену санкција против НИС-а. Сада је ситуација најозбиљнија. Како Мађарска гледа на те америчке одлуке и какве последице по региону очекујете ако се санкције спроведу?

Ми разумемо да ова прича траје већ неко време. Сваког месеца смо слали писма подршке ОФАК-у у Вашингтону, одељењу њиховог трезора и пружили смо подршку Србији у захтеву да се одложи увођење санкција. Сваког месеца се испоставило да смо били успешни, али овог пута нисмо сигурни какав ће исход бити. Ми смо поново послали писмо подршке и надамо се да ће ова изазовна ситуација моћи да се реши на начин који омогућава да енергетско снабдевање Србије не буде угрожено. Ми ћемо учинити све што можемо да вас подржимо.

МОЛ се припрема за повећање извоза нафте и производа од нафте према Србији, али морамо бити свесни да само повећан извоз МОЛ-а не може да реши проблем. Али, прилично сам сигуран, знајући вашу владу, вашег председника и министра финансија, да они напорно раде на решењу. Данас смо имали састанак са министром финансија и ја сам га уверио: шта год вам од нас треба да бисте превазишли ову кризу, ми ћемо вам подршку пружити, стојимо вам на располагању.

Поред захтева америчког председника Доналда Трампа и ЕУ да обуставите увоз енергената из Русије, Мађарска инсистира да то није могуће. Колико дуго очекујете да ће Будимпешта моћи да задржи тај став?

То је, да кажемо, физичко питање, не ради се о времену, о тренутку, није ствар у томе да ћу ја сутра мислити другачије, ово није политичко питање, да мишљење може да се промени, није ни идеолошко питање, ово је суштинско, физичко питање. Географија је одредила нашу локацију, ми се налазимо овде, ви тамо, ми смо суседи, налазимо се у централном делу Европе и једна и друга земља смо континенталне, не излазимо на море, немамо прилику да на приморју изградимо енергетску луку, јер немамо приморје. Немамо излаз на море, не можемо да имамо рафинерију нафте на мору, јер немамо приморје. Кад бисмо имали приморје, изградили бисмо енергетску луку или рафинерију нафте, тржиште би било отворено и приступачно и могли бисмо да купујемо нафту и гас одакле год желимо. Али пошто смо континентална земља, то значи да се међусобно повезујемо са нашим суседима, као што смо радили са 6-7 суседа кад је реч о снабдевању гасом. Али од наших суседа и од њихових суседа и њихових суседа зависи и њихових инвестиција, зависи цела ситуација.

Ми смо урадили свој домаћи, потрошили смо милијарде, стотине милијарди евра Мађарска је потрошила да се међусобно повежемо са најизгледнијим суседима. И Србија је урадила свој домаћи јер тренутно, углавном, добијамо гас кроз Србију, кроз Турски ток. То је велика количина гаса и ове године ће бити рекордна количина гаса забележена, али и друге земље и њихови суседи нису извршили правилна улагања. Европска комисија је одбила да нас подржи када смо тражили финансијску помоћ како бисмо повећали капацитете мреже за испоруку енергије у југоисточном делу Европе. Дакле, сви су нас изневерили, осим вас и још неколико партнера из региона, Бугарске, Турске, на пример. И просто, тај физички фактор одлучује одакле можемо да купимо нафту и гас.

Кад је реч о нафти, до Мађарске долазе два пута, један из Русије, кроз Белорусију и Украјину, а други кроз Хрватску са мора. Ако не добијемо гас кроз Дружбу из Русије, шта ће се десити? Уместо два нафтовода, сада ћемо имати један. Да ли је то безбедније него што је било? Није, јер много је безбедније да имамо два нафтовода него један. Зашто? Зато што том једном може било шта да се деси. Било шта. У политичком смислу, техничком, законском, било шта може да заустави испоруку ако имамо само један нафтовод. Видите шта се сада дешава и са каквим се изазовима Србија суочава.

Дакле, притисак из Брисела и нови притисак из Загреба нас ставља у веома тежак положај, јер ако не добијамо нафту из Русије, онда потпуно зависимо од хрватског нафтовода, а ми то не желимо из бројних разлога. Прво, не желимо да зависимо од само једног нафтовода, јер било шта може да се деси. Број два, тај нафтовод неће моћи да задовољи потребе Мађарске и Словачке. Хрвати кажу да могу, али то није тачно. То просто није истина. Тестови су то показали да капацитет тог нафтовода на годишњем нивоу је нижи у поређењу са реалним потребама Мађарске и Словачке да би задовољили потребе наших земаља.

Ми смо то објаснили америчкој страни и Американци поштују ту реалност више него Европљани. Европљани не маре за то. Шта год им кажете, они не маре. Дакле, они кажу само да нафта и гас не могу да долазе из Русије, иако земља онда неће имати довољно. Проблем је у томе што они посматрају ово питање са идеолошке и политичке перспективе. Али, са политичким изјавама и прес-конференцијама не можете да загрејете кућу, да обезбедите топлу воду, да напајате фабрике. Дакле, потребни су нам енергенти. А да бисмо добили енергенте, то је чисто физичко питање, нема никакве везе са политиком, идеологијом или са личним преференцијама. То је просто реалност која се своди на физику и географију. Американци то боље разумеју него Европљани.

Говорили сте о Хрватској, али питаћу вас. Хрватски лидери одбацују ваше тврдње да Хрватска профитира од рата у Украјини. Ако ЈАНАФ, како тврди Загреб, има капацитет да потпуно задовољи потребе Мађарске и Словачке, зашто га ви сматрате непоузданим?

Као прво, оператори овог хрватског нафтовода су повећали транзитне цене коришћења њиховог нафтовода чак пет пута у односу на европске референтне вредности од почетка рата у Украјини. Шта то значи? Они желе да профитирају, желе да монополизују снабдевање нафтом, а ми то не желимо. Не желимо да зависимо само од једног нафтовода. Имамо два нафтовода, који безбедно снабдевају нашу земљу и не желимо да се одрекнемо сигурног енергетског снабдевања. Са друге стране, као што су тестови који су изведени потврдили, не можемо бити потпуно сигурни да тај један нафтовод може да задовољи наше потребе, јер су тестови показали да тај нафтовод неће моћи да без прекида, дугорочно, под великим притиском ради како треба, а ако нисмо сигурни да ће то сигурно функционисати, а нама је то апсолутно неопходно, онда не можемо да се поуздамо у то.

Јер, шта се онда деси ако из било ког разлога тај нафтовод престане са снабдевањем? Шта да кажемо народу? Како ћемо да снабдевамо земљу? Дакле, ако нас неко приморава да се одрекнемо једног од два нафтовода, то просто није прихватљиво, ставља нас у позицију зависности. Ми тренутно не зависимо ни од кога кад је реч о нафти, јер имамо две могућности. Бити зависан значи да имате само једну могућност, а ми то не желимо.

Када већ говоримо о нафтоводу, у којој фази је изградња нафтовода Алђо–Панчево, али и која нафта би тим нафтоводом могла да потече у светлу свих изазова?

Можда ово неће бити најпрефињенији одговор који ћете добити на ову тему. Али боље је имати више инфраструктуре него мање и то је просто моје искуство. Сећам се када смо градили гасни интерконектор између Мађарске и Словачке, сви су нас називали глупима. Питали су се зашто то радимо, биће празно, неће радити, зашто трошите новац на то? И то је било истина неколико година. Али сада, да нисмо тада саградили тај интерконектор, не знам како би Словачка сада добијала гас откако им је прекинуто снабдевање из Украјине. Испричаћу вам још једну причу када смо заједно са Турцима, Бугарима и вама градили Турски ток и Русима. И тада су нам рекли да смо глупи. Зашто смо градили тај гасовод кад имамо велике транзитне капацитете кроз Украјину? Да нисмо тада то саградили, пошто нам је прекинут довод гаса из Украјине, како бисмо се онда сада снабдевали?

Дакле, још један гасовод или нафтовод, било шта, да имамо, то нам даје безбедност. И онда можемо да преговарамо о количини, цени нафте, јер глобална политичка ситуација може и хоће да се мења, увек се мења. Дакле, тренутно неко вам каже: забрањено вам је да купујете ту нафту, таква је сада ситуација, али ми не знамо шта ће бити сутрадан или за две године. То нико не може да зна, тако да ако имате више инфраструктуре, бићете у сигурнијој позицији када се ради о снабдевању енергентима, јер не заборавите да можете да купујете нафту и гас само одакле до вас воде нафтовод и гасовод. Ако немате нафтовод и гасовод, онда немате опцију. Ако га имате, опције постоје. И то је најважније питање, јер све се своди опет на физичко и географско питање да ли постоји инфраструктура.

Поменули сте опције. Европска унија, наводно разматра будуће одлуке о санкцијама и испуњењу политике, доноси их квалификованом већином, а не једногласно. Да ли би Мађарска пристала на такву промену правила, пошто Будимпешту у Бриселу често оптужују да користи вето у Европској унији да би уцењивала друге чланице?

То су двојаки стандарди. То је јасно. Оно што се десило са Румунијом и Бугарском пре много времена. Оне су биле спремне да се придруже шенгенској зони, али због вета коју је уложила Аустрија, затим Холандија, нису могле да се прикључе. Да ли је неко оптужио Холанђане или Аустријанце да злоупотребљавају своје право вета, да они нарушавају европско јединство. Није. Е то су ти двојаки стандарди о којима говорим. Ако централноевропска земља каже "не" за нешто, то је одмах неприхватљиво и урушава европско јединство и то су Путинови шпијуни.

Видите шта се дешава са вашим процесом приступања Европској унији. Европска комисија је пре много година предложила Европском савету да се отвори следећи кластер поглавља са Србијом како би се наставили приступни преговори. А шта се десило? Неке земље чланице се нису сложиле и та одлука није усвојена. Да ли је неко тада њих оптужио да нарушавају европско јединство? Наравно да није. Грчка је блокирала приступне преговоре са Северном Македонијом већ скоро читаву деценију. Да ли је неко оптужио Грке да нарушавају европско јединство? Не. Сада, Бугари критикују, имају неке предуслове. Да ли је неко критиковао Бугаре? Није, наравно. Дакле, то су двојаки стандарди.

Увек је као кривац наведена Мађарска, јер имамо владу која успешно послује, а није у складу са политичким укусима Брисела, јер се противимо рату, јер се противимо миграцијама, родној пропаганди и због свега тога кад год се не сложимо са било чиме на шта имамо право, тако Европска унија функционише, она је тако основана да мора да се постигне једногласност и то су кључне вредности Европске уније да је једногласност неопходна, а ако Мађарска има другачије мишљење, ми смо одмах стигматизовани.

И када говоримо о Европској унији, где је у овом тренутку процес приступања Србије по вашем мишљењу?

Мислим да је свима очигледно да Европска унија примењује двојаке стандарде и према Србији. Зашто? А ево, прилично невероватно. Гледајте пример Украјине. Да ли било ко, ко здраворазумски размишља, заиста верује да је Украјина у бољем стању него Србија као кандидат? Да ли било ко озбиљно мисли да је Украјина спремнија да приступи Европској унији него Србија? Да ли било ко озбиљно верује да Украјина може донети више користи Европској унији него Србија?

Ако здраворазумски размишљате, одговор је јасан. Србија је много спремнија, у бољем је стању и донела би више користи ако постане чланица ЕУ. Али шта се дешава? Србија је скрајнута када је реч о приступним преговорима, а Украјина се гура и то је прави скандал. То је нешто што не би требало да се догађа, што не сме да се догађа.

У протеклих 11 година, колико ја седим за столовима са европским министрима спољне политике и кад говоримо о проширењу, оно што сам најчешће од њих чуо јесте да процес мора да буде заснован на заслугама. Дакле, да земље кандидати морају заслугама да покажу да ли су вредни. Србија је то урадила, а Украјина свакако није. И шта су тиме добили? Да их сви гурају. И то је прави скандал.