Амбасадор Фон Бекерат: Србији су врата за чланство у Европској унији широм отворена

Нови амбасадор Европске уније у Србији Андреас фон Бекерат, у интервјуу за РТС, открива са каквим очекивањима је дошао у нашу земљу, да ли су се променили приоритети ЕУ када је реч о Србији, али и када се може очекивати отварање Кластера 3.

Са којим очекивањима и приоритетима сте стигли у Београд као нови амбасадор ЕУ?

Пре свега, дозволите ми да кажем колико сам срећан и поносан да могу да представљам Европску унију у Србији. Када је реч о мојим очекивањима, она су врло директна. Реч је о томе да се помогне Србији да се приближи чланству ЕУ. Ја не кажем да ће то бити лак задатак, али са свим локалним интересним групама желим да допринесем том циљу. Када је реч о мојим очекивањима, желим да упознам ову дивну земљу и дивне људе Србије.

Такође, очекујемо динамичан и изазован посао и што се тога тиче – ништа мени још није изневерило.

Нешто мање од два месеца сте у Србији. Кажете да се нису променила очекивања, али да ли су се променили приоритети, поготово када сте видели истраживања јавног мњења у вези са подршком чланству Србије у ЕУ?

Искрен одговор је не. Приоритети и очекивања се нису променили и ЕУ остаје снажно посвећена европском путу Србије и заиста верујемо да будућност Западног Балкана лежи у Европској унији. Али да бисмо то могли да остваримо, Србија мора снажније да се посвети демократским принципима и да убрза реформе. И то мора да буде подржано и делом и комуникацијом.

Делом, односно акцијом, очекујемо читав низ важних реформи и њихово спровођење, укључујући и оне које је сама српска влада у својој реформској агенди идентификовала. А када говоримо о комуникацији, очекујемо промену анти-ЕУ наратива, ширења дезинформација и непријатељске политичке реторике против ЕУ и њених земаља чланица, што не помаже да се појача подршка грађана процесу евроинтеграција.

Када је реч о јавном мњењу, треба напоменути да према најновијем еуробарометру подршка Србије у ЕУ је већа у самој ЕУ него у Србији. Ја сам убеђен да можемо да повећамо аспирацију Србије за чланство, али нам је потребна помоћ националних власти, да они објективније информације о процесу евроинтеграција спроведу, као и да се позабаве дезинформацијама.

Ресорни министар Старовић рекао је да Кластер 3 може бити отворен до краја године. Каква су Ваша очекивања? Да ли може бити одблокиран европски пут Србији у том року? Које су кључне препреке у том смислу?

Да би се кластер отворио, прво што мора да се деси јесте да Европска комисија да зелено светло и као што знате још 2021. је Европска комисија закључила да су технички услови испуњени. Следећи корак јесте да се све земље чланице Европске уније договоре да се отвори тај кластер на основу напретка у владавини права и правима.

Када је реч о медијским слободама, о изборном праву, о Савету РЕМ-а и слично, све те реформе морају да се спроведу заједно са цивилним друштвом и организацијама цивилног друштва и важно је да државне власти створе повољно окружење за цивилно друштво. Притисци и застрашивања цивилног сектора су нешто чему нема места у ЕУ. Такође, неопходно је створити добро окружење за слободу медија и слободу изражавања – то је од изузетне важности.

Србија не треба да спроводи ове реформе зато што то ЕУ тражи. Влада Србије заједно са цивилним друштвом и опозицијом треба да спроведе ове реформе зато што су оне важне за саме грађане Србије и оне су важни елементи у свакој демократској земљи.

Коначно само да кажем о Кластеру 3, земље чланице очекују да Србија спроведе правосудне реформе и друге реформе, да се усклади са заједничком спољном и безбедносном политиком, као и напредак у дијалогу између Београда и Приштине.

Србија се тренутно налази у друштвено-политичкој кризи. Чини се да поруке ЕУ у вези са ситуацијом критикују и власт и опозиција и студенти у блокади. Како видите улогу ЕУ у смиривању тензија и јачању демократских институција?

Мислим да људи имају велика очекивања од Европске уније и то са правом имају, јер ЕУ пружа широку подршку Србији – тако је било раније и наставиће у будућности. Планирам да се ангажујем са Владом, са државним органима, али исто тако са опозицијом и цивилним друштвом. И бићу искрен, ја сам забринут због све веће поларизације у српском друштву и мислим да постоји ургентна потреба да се реторика умањи, спусти и да се смање тензије како би се створио простор за компромисе.

Овде мислим да процес евроинтеграција и реформе које су укључене у реформској агенди чине добру колективну платформу за Владу и за цивилни сектор око чега ће се здружити. Све те реформе треба да се спроведу заједно са цивилним сектором и опозицијом.

Оно што је комесарка Кос више пута поновила то је да су реформе које ми тражимо, укључујући владавину права, демократске институције, сузбијање корупције, врло близу захтевима које сами грађани траже у својим протестима.

Споменули сте висока очекивања, споменули сте цивилно друштво. Како планирате да балансирате између сарадње са властима и комуникације управо са цивилним друштвом који, и сами кажете, имају висока очекивања од ЕУ?

Да, планирам да комуницирам са свим грађанима Србије и мислим да је важно пре свега слушати преокупације, аспирације, наде и идеје грађана.

Друго, планирам да врло јасно објасним огромне предности и користи чланства у ЕУ и уопште процеса евроинтеграција који Србија може да ужива и такође треба да објасним зашто верујемо да је будућност Србије у ЕУ и и зашто нам је толико стало да имамо истински демократску Србију унутар ЕУ. Наравно, очигледно је да је на самој Србији и њеним грађанима да одлучују о сопственој будућности, али врата за чланство у Европској унији су широм отворена. Све што је потребно јесте да се Србија обавеже на демократске принципе и да спроведе реформе како би могла да прође кроз та врата.