Око: Улица између власти и демонстраната
Протести и блокаде у Србији у последњих недељу дана чини се да су ушли у нову фазу. О подршци, циљевима, разликама међу учесницима и будућности протеста за РТС су говорили политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић и професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Владимир Вулетић.
После више од девет месеци шетњи студената у блокади и грађана, демонстрације су прерасле у паљење и демолирање страначких просторија СНС-а и сукобе са полицијом. Са друге стране, јуче су у 50 места одржани протести грађана који подржавају власт и који, како кажу, траже "нормалан живот назад", односно "да им се врати Србија".
Док полиција хапси демонстрате због насиља на протестима, тужилаштво их махом пушта са прекршајним пријавама. За тужилаштво, реч је о насилничком понашању на јавном скупу, док је за власт реч о обојеној револуцији, а у одредбама закона налазе и примере тероризма.
Вукадиновић: Надам се да више нећемо гледати мучне сцене
Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић каже да ако је власт одговорна када ствари иду добро, мора бити одговорна и када иду лоше.
“Видео сам мучне сцене због политичких тензија које су се излиле на улице. Надам се да је то био последњи такав чин и да се неће наставити. Власт, као што је одговорна када ствари иду добро, мора бити одговорна и када иду лоше”, рекао је Вукадиновић у емисији "Око".
Истакао да је време за дијалог, уколико већ није прекасно.
“Ако није касно, потребно је доћи до договора и разговора. Нажалост, парламентарна опозиција је стешњена између студената и власти”, наводи Вукадиновић додајући да обе стране одбијају идеју прелазне владе, која је према његовом мишљењу била добра.
Вулетић: Дијалога нема јер постоји само једна страна
Професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Владимир Вулетић сматра да не постоје два актера потребна за дијалог.
“Немамо ни тему ни вољу за дијалог. Сада постоји само једна страна – власт. Не постоји реалан актер с друге стране који би сео за сто. Друштвене мреже не одражавају стварну слику стања. У Француској у Паризу присуствовао сам сукобу 'жутих прслука' и полиције код расторана где су наводно вечарао Емануел Макрон и тамо је био много већи број људи него овде. Не треба сукобе ни преувеличавати, ни умањивати", оценио је професор Вулетић.
Према његовим речима, страх и нелагодност су се увукли међу грађане.
"Због пропагандног рата више не знате ни шта је циљ", додао је.
Разлике међу учесницима протеста
Вукадиновић је указао да је, према његовим истраживањима, блок против власти хетероген и чини га неколико различитих група – они који подржавају студенте, проевропску опозицију, националне странке, а ту су и неопредељени грађани.
"Има много неодлучних, чак 26–27 одсто. Најновији протести би могли да поколебају и део гласача СНС-а и СПС-а, јер је реакција власти била недовољно јасна", навео је Вукадиновић.
Вулетић сматра да подршка опозицији није довољна за озбиљну промену.
"У Србији имамо класичну партијску државу, а то се није променило од 1945. године. СНС има довољно гласача да одржи власт. Ниједан значајан актер их није напустио. Разједињени опозициони блокови не могу угрозити власт", истиче Вулетић.
О подршци студентима у блокади и даљем развоју догађаја
Вукадиновић сматра да су студенти у блокади "у паду", али да је и даље важан политички фактор.
“Нису ми прихватљиви ултимативни захтеви попут оног да се све опозиционе странке повуку у корист студентске листе. Не свиђа ми се та еквидистанца и од власти и од опозиције", каже Вукадиновић.
Вулетић је оценио да студенти губе утицај и напомиње да је у случају његовог факултета блокаду започело руководство.
"Ово више није студентски протест у пуном смислу. Активан је тек мали проценат студената. Блокаде и нису започели студенти већ декан и декански колегијум, бар када је реч о Филозофском факултету. Универзитет је искоришћен у политичке сврхе, и многи професори су погазили етику. Подржавао сам их у првих седам дана, док се нису показале праве намере", каже Владимир Вулетић.
Сматра и да се протести налазе у фази "пржења" – покушаја да се поново постане видљив.
"Да су избори били у јануару или фебруару, можда би постојала шанса за смену власти. Већ од марта кренуо је пад. Студенти су фактички изгубили академску годину, а подршка онима који протестују опада. Од захтева да се власт обрачуна са корупцијом отишло се у нестабилност и нереде", навео је Вулетић.
Коментари