Избори као ресет – један изазов за студенте у блокади, два циља власти и кључна дилема опозиције

Избора у Србији свакако ће бити пре рока, рекао је председник Александар Вучић, и поновио да неће мењати устав како би могао да се кандидује за још један мандат. Спекулације о датуму избора све више се множе, као и истраживања о популарности власти, опозиције и студентске листе.

 "Изненађујућа радикализација"

Директор агенције "Фактор плус" Владимир Пејић рекао је, поводом протеста и сукоба у више градова, да га је радикализација мало изненадила, јер последњих дана није било наговештаја да до тога може доћи.

Ти догађаји ће имати утицај и на будућа истраживања јавног мњења, истиче Пејић.

"Напетост у ваздуху, нестале главне вредности које је власт пропагирала"

Доцент на Факултету политичких наука Стефан Сурлић указује на дубоку друштвену поларизацију и "напетост у ваздуху".

"Извесност и стабилност, оно што су можда биле главне, да тако кажем, вредности које је власт пропагирала свих ових година, нестале су и то се мора констатовати", оцењује Сурлић.

Сматра да су избори решење за дубоку друштвену и политичку кризу, "нека врста ресета" у којем би грађани на плебисцитаран начин након више месеци протеста могли да се изјасне да ли су задовољни или нису постојећим стањем.

"Сагласност је дата да се избори одрже и под овим условима"

Постоји наравно, додаје Сурлић, врло објективан приговор на фер и слободне услове евентуалних избора, али напомиње да су уствари они од којих се очекује да захтевају боље услове заправо дали сагласност да се избори одрже и без тих услова.

"Самим тим што су студенти, који су уствари носили ове протесте свих ових месеци, пристали и на ове услове и нису захтевали да дође до промене изборног законодавства, они су на неки начин рекли – ми и по оваквим условима желимо да се ови избори одрже, зато што верујемо да значајан број грађана који су апстиненти или разочарани бирачи владајуће странке ће гласати и да ће на крају, уствари, доћи до промене власти", објашњава Сурлић.

Такође, Сурлић не види неки велики маневарски простор за владајућу странку да то одбије.

"Власт не бежи од избора, али не жели да студенти одреде термин"

И Пејић сматра да су избори више него добродошли и оцењује да власт и не бежи толико од избора, колико не жели да студенти у блокади намећу термин и време избора.

"Али мислим да је главни проблем управо ово што се синоћ десило. Шта ако се ово деси дан после избора?", упитао је Пејић.

Хоће ли се протести наставити

Сурлић је сигуран да људи који су незадовољни тренутним системом и начином на који се владало желе да постоји нека "горећа бакља" протеста и да ће се вероватно наставити и наредних месеци.

"Нисам очекивао да ће бити у августу, али свакако с обзиром на овај континуитет протеста да ми већ улазимо у девети месец, то би онда значило да ћемо и на јесен имати протесте и блокаде", каже Сурлић.

Два кључна циља владајуће странке

С друге стране, Сурлић оцењује да владајућа странка жели да мобилише своје бирачко тело, да покаже да је стабилна и да спречи две кључне ствари.

"Прва јесте да њихово бирачко тело прелази у апстиненте, да можда не прелази на страну опозиције или студентске листе, али да тог дана када буду избори не остану код куће. И друго, да спречи можда активирање оних који су били традиционално апстиненти, да су можда незадовољни и сада одлуче да на наредним изборима гласају", наводи Сурлић.

Циљ студената у блокади и њихов највећи изазов

Доцент ФПН оцењује и шта је циљ студената у блокади.

"Што се тиче студентске листе, они кажу – ми нисмо ни власт ни опозиција, и заправо њихов циљ јесте управо то, да придобију и гласаче опозиције и власти, да кажу – ово није избор између идеологије, ово је избор између демократије и ауторитаризма", сматра Сурлић.

Њихов највећи изазов, према његовим речима, биће када та листа постане јавна, када обзнане која су то имена, јер ће свакако свако име са собом носити неки легат из прошлости, политичку, идеолошку орјентацију.

"Овако, хипотетички, можда је велики број грађана подржава, али када дођемо до фактичких података, до имена, да ли ће та подршка опстати и даље", каже Сурлић.

Бити или не бити - опозиционе странке пред дилемом

Што се тиче опозиционих странака, Пејић сматра да мало касне покушавајући да се не замере било коме, а да опет буду против власти.

Сурлић додаје да се опозиција суочава са питањем које залази у срж њеног даљег опстанка и да се оно тиче подршке студентској листи, односно изласку на изборе у једној или више колона.

Оцењује да се студенска листа нада једној плебисцитарној атмосфери, док је главни интерес СНС-а да предупреди да са друге стране има само једну колону, која би можда била студентска листа подржана од опозиционих странака.

Уколико би опозиција подржала студентску листу, додаје Сурлић, то би је наравно коштало пре свега даљег политичког деловања, али би атмосфера била готово референдумска.

"На тај начин, мислим да постоје много веће шансе да сви они који су против тренутно владајуће странке освоје бољи резултат, можда чак и победе, а у случају да постоји више колона мислим да то иде пре свега на корист и владајуће странке, и смањује могућност да се покаже та једна референдумска дилема за или против ове власти", закључује Сурлић.