Пауновић: Циљ новог закона о бирачком списку није контрола, већ транспарентност и квалитет избора

Након девет јавних слушања и напетих политичких расправа, власт тврди да је предлог о изменама закона најближи компромису свих парламентарних странака и кључних организација цивилног друштва. Опозиција одговара, то није компромис, већ још један документ контроле владајуће странке.

Снежана Пауновић истиче да је Србија на прагу новог Закона о јединственом бирачком списку.

"Остало је коначно мишљење ОДИХР-а на предложени нацрт закона и коначни део посла који треба да ураде народни посланици. Закон је продукт рада радне групе парламента Републике Србије", рекла је Пауновићева.

Девет јавних слушања је било до сада, а Пауновићева се нада ће последња верзија отићи пред посланике.

"Мислим да се никада није десило да толико има јавних слушања на теме одређених закона, али је прошло са минималним учешћем опозиционих парламентарних странака, што ми је прилично неразумљиво", истакла је министарка.

Бирачки списак неће утицати суштински на услове избора, већ на квалитет и исправност, наводи Пауновићева и додаје да је тема о њему политизована и подигнута на ниво који не заслужује.

Формирање Комисије

Једна од новина биће и Комисија за контролу бирачког списка и она би по финалном предлогу требало да има десет чланова.

"Идеја цивилног друштва и идеја опозиције је да то буде девет чланова. То је нажалост опет политичка тема која суштински не мења ствар. Комисија од десет чланова ће имати пет представника предложених од стране парламентарних странака које припадају владајућој већини, три ће бити предложена од стране опозиционих парламентарних странака и два као представници релевантних организација цивилног друштва. Одлучиваће се двотрећинском већином, што значи да се мора разговарати, уз напомену да из сваке групације о којој говоримо за одређени предлог мора гласати по један члан", објаснила је Пауновићева и истакла да се консензус мора постићи.

Уколико се добије зелено светло ОДХИР-а и народних посланика, примена новог закона могла би да буде на наредним редовним парламентарним изборима, предвиђа Пауновићева.

"Постоји рок од 30 дана за формирање Комисије, а онда и рок од девет месеци за ревизију. Када то претворите у дане који су пред нама, претпоставка је да би редовни избори 2027. могли да буду по новим условима. Ако се десе било какви ванредни парламентарни избори, онда је то суштински немогуће. Министарство има рок од, чини ми се, три године за имплементацију свега онога што закон сам по себи носи", рекла је министарка.

Пауновићева је закључила да разлога за било какве ванредне изборе нема, јер се они расписују у случају политичке кризе и да Србија тренутно није у таквој ситуацији.