Дрецун: Каја Калас дође и оде, а терор над Србима на КиМ је све бруталнији

Косово и Метохију је у време институционалне кризе посетила висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас, а разговоре је водила у Косовској Митровици и Приштини. Председник Одбора за одбрану и унутрашње послове Скупштине Србије Милован Дрецун тврди да посета у практичном смислу није донела ништа, пошто је дан после њеног боравка на Ким, косовска полиција напала српског матуранта. ЗСО је корак који би водио ка смиривању ситуације на КиМ, сматра Дрецун.

Председник Одбора за одбрану и унутрашње послове Скупштине Србије Милован Дрецун истиче да се актуелна друштвено-политичка ситуација на Косову и Метохији може представити као својеврсна "политичка играрија Аљбина Куртија", алудирајући на чињеницу да парламент није конституисан ни из 20. покушаја.

"Курти каже да би опозиција требало да провери да ли он има већину за формирање извршне власти. То значи да би опозиција требало да прихвати његову кандидаткињу за председницу парламента, па ће се онда уверити да Курти наводно има већину. Нејасна је ситуација. Ако имаш већину за формирање извршне власти, зашто немаш ту исту већину за председницу парламента и тражиш тајно гласање", каже Дрецун.

Претпоставља да је идеја у томе да Курти рачуна на поједине гласове из редова опозиције уколико буде тајног гласања.

"Иде на план исцрпљивања опозиције и растезања ситуације, како би неког из опозиције приволио да пређе на његову страну под претњом нових избора. Са друге стране, код опозиције је ситуација такође нејасна. Ако се она не промени, мораће да се иде на нове ванредне изборе", сматра Дрецун.

КиМ и посета Каје Калас

Матуранта који је са другим ученицима обележавао крај школовања у Гимназији у Косовској Митровици јуче су напали припадници косовске полиције. Милован Дрецун указује да је "у свом терору који спроводе припадници приштинских институција", посебно од, како каже, повратка Аљбина Куртија на власт, најбруталнији онај над српском децом.

"Апсолутно неприхватљиво и неподношљиво за саме Србе, родитеље – да им се деца физички угрожавају. Српска деца се хапсе, приводе, туку их, пуцају на њих, због тога што су Срби и неће да се одрекну свог језика и православне вере. Туку их због тога што носе српске заставе, показују српске симболе", наводи председник Одбора за одбрану и унутрашње послове Народне скупштине.

Косово и Метохију је у време институционалне кризе посетила висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас, а разговоре је водила у Косовској Митровици и Приштини. Дрецун је види као пример колико Приштина у пракси не поштује вредности на којима она инсистира.

"Каја Калас је била ту, а Курти из дана у дан повећава терор. Прича се о дијалогу и демократији на Косову и Метохији, о деескалацији ситуације, а све то одмах падну у воду дан после њеног доласка и брутално нападну српског дечака који је прослављао завршетак школовања", наглашава Дрецун.

Смета му и освртање високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност на акције косовске полиције и власти према гашењу српских институција на северу покрајине.

"Она каже да би са тим требало да се престане, али не истиче да би то у потпуности требало да се заустави – да се вратимо на претходно стање", напомиње саговорник, и подвлачи да му се чини да Калас на почетку мандата покушава да покаже повећано интересовање за регион у којем се за ЕУ налазе два важна питања – Република Српска и Косово и Метохија, кроз Дејтонски и Охридски споразум.

ЗСО у теорији, Охридски споразум у пракси

Према речима Дрецуна, Охридски споразум у случају КиМ не може да се реализује у свим својим тачкама, на чему је, како сматра, Каја Калас инсистирала.

"Од Заједнице српских општина, на чему је председник Србије Александар Вучић приоритетно указао када је разговарао са Кајом Калас у Београду, сада имамо захтев Приштине да Београд суштински призна лажну државу Косово. Одједном имамо француско-немачке предлоге за питања БиХ и Косова, у којима видимо покушај да се потпуно преокрене ситуација", наглашава Дрецун.

Уверен је да би формирање ЗСО био изузетно важан корак у процесу нормализације односа између Београда и Приштине.

"То би Србима на КиМ омогућило да – са извршним надлежностима које би Заједница имала – уређују свој живот и олакшају своју позицију. Очигледно је да на Западу нема воље за њеним формирањем. Видећемо како ће се према томе односити нова америчка администрација под председником Доналдом Трампом. ЗСО би требало да буде важан корак у стабилизацији ситуације на КиМ. До тада, видимо како расте Куртијев терор према Србима", закључује председник Одбора за одбрану и унутрашње послове Народне скупштине.Милован Дрецун у разговору за Јутарњи програм.