Миливојевић: Истанбулски сусрет је наставак преговора из 2022. – Москва не одступа од својих црвених линија

Дипломата Зоран Миливојевић наводи за РТС да је разговор у Истанбулу почетак неке врсте расплета, сматра да је рата доста свим странама и да је то најбоља вест.

"Најбоља вест је и да се ипак крећемо у разговоре о неком окончању рата и о неком миру", оценио је Миливојевић.

Миливојевић наводи да, судећи по саставу делегације и ставовима обе стране, нови сусрет у Истанбулу представља наставак преговора из 2022. године, што, како каже, одговара званичној Москви.

"Владимир Медински је најближи сарадник Владимира Путина и очигледно човек задужен за украјинску тему", истакао је Миливојевић.

Сматра да се данашњи разговори надовезују на истанбулске преговоре из 2022. године и да је присуство Владимира Мединског у делегацији Москве јасан сигнал да Русија наступа са истих позиција.

"Руска страна неће одустати од црвене линије, а то је оно што је укључена у руски устав, да буде заокружено и на терену, то су оне четири области", истакао је Миливојевић.

Истакао је да ће се још видети услови Кијева, али и да је дошло до промене става Запада, прво уверење да се не може добити рат против Руске Федерације, а друго промена америчког става, као и предмет нормализације на релацији Вашингтон–Москва и прихватање фактичког стања и у глобалним односима, а и кад је реч о рату у Украјини.

Немачко наоружавање и повратак старих страхова

Док трају дипломатски маневри у Турској, председник САД Доналд Трамп борави у Катару. Према Миливојевићу, у овом тренутку питање у региону је од суштинског значаја за америчку стратегију јер су изгубили позицију, у претходној администрацији, у Заливу.

"За америчку политику и за америчку стратегију на Блиском истоку јако је важно да поврати утицај у Заливу и из политичких, а рекао бих из финансијских разлога", објаснио је Миливојевић.

Говорећи о најави канцелара Мерца да Немачка мора изградити најјачу конвенционалну војску у Европи, Миливојевић је упозорио на могуће елементе реваншизма.

"Увек имам у виду период између два рата, то наоружање и до чега је то довело. Бојим се елемената реваншизма", упозорио је он.

Победа Београда у Савету Европе, опомена из Подгорице

На питање о одлуци Савета Европе да не уврсти пријем тзв. државе Косово на дневни ред, Миливојевић истиче да је реч о "важној вести за Београд" и ефектима разочарања Запада у политику Аљбина Куртија.

"Притисак је на Приштини да има у виду и Заједницу српских општина. Друга ствар је геополитика. Европа је схватила да не може да се прави држава без унутрашњих и спољашњих услова", рекао је.

Ипак, подршка Подгорице Приштини представља, према његовим речима, покушај Подгорице да се приближи што више ЕУ, али и утицај у самој власти.

"Покушај Подгорице да на сваки начин обезбеди свој приступ Европској унији, излазећи у сусрет ономе што су интереси западних сила, и на овај начин, од признања Косова, па да и на овај начин потврде државност", оценио је Миливојевић.

На крају, он је поручио да Београд мора то имати на уму.

"Неће став Црне Горе утицати, али је то нама опомена да имамо у виду у нашим будућим односима и ту чињеницу какво је расположење и како је конструкција власти да она ипак утиче и на неке елементе који се тичу и наших будућих односа. И нема ту изненађења", закључио је Миливојевић.