Таковска 10: Ванредни избори – само једна од опција или неминовност

Професор Филозофског факултета у Београду Владимир Вулетић каже да се не слаже са захтевом студената у блокади да се распишу избори.

Сматра да је сада за студенте најважније да ли ће се школска година завршити или пропасти.

Вулетић: Тражи се излаз из пат-позиције

Како каже, студенти у блокади су се опредили да им је политика важнија.

Према речима Вулетића, реч је о излазној стратегији. “Дошли су у пат-позицију јер морају да ураде нешто после толико времена у блокадама".

Бешић: Дубока друштвена криза решава се изборима

Милош Бешић са Факултета политичких наука у Београду каже да је још у фебруару тврдио да су избори решење, јер се, истиче, дубока друштвена криза тако решава у демократским друштвима.

Претпоставља да је захтев за расписивањем избора сада захтев свих захтева и да претходних шест није стављено ад акта.

Бешић очекује да ће власт покушати да одложи расписивање избора колико год то буде било могуће.

Апостоловски: Протести од почетка у сфери политике

Уредника у дневном листу Политика Александра Апостоловског није изненадио захтев студената тврдећи да је све од почетка било у сфери политике.

“После протеста 15. марта оборена је влада Милоша Вучевића. Не сећам се да се икада пре то десило, тако да су блокаде већ дале политичке последице”, каже Апостоловски. Слаже се да Вулетићем да се ради о излазној стратегији.

Пановић: Критична маса сама по себи не доводи до промена

Зоран Пановић, програмски директор “Демостата” указује на то да је донекле демократска јавност притискала студенте да се политички изразе.

“Кабинет Ђура Мацута је кабинет Покрета за народ и државу, опозициона коалиција са прошлих избора више не постоји, па би се новим могло доћи до неког разрешења. Мацутова влада се може посматрати као реакционарнија од Вучевићеве”, напомиње Пановић.

Према његовим речима, демонстрације 15. марта су продрмале учмалост, али се показало да критична маса сама по себи не може да доведе до промена.

“Када погледамо истраживања, студенти имају велику подршку, али за политичко разрешење морате имати две јаке категорије што би требало да буде политичка организација коју су предложили студенти и власти са друге”, додаје Пановић.

Што се тиче изгледа да избори уопште распишу, Пановић констатује да се лети раније  нису одржавали, а да би се до јесени или зиме политичка динамика, на коју су студенти утицали, могла да се промени.

Помиње и питање промене изборних услова за које је потребно неко време. ”Можда студенти мисле да и у садашњим условима могу да постигну добар резутат”.

Од доливања уља на ватру до уставног патриотизма

Када је реч о тајмингу захтева, саговорници емисије се слажу да је пик блокада и протеста био 15. марта.

Апостоловски сматра да велики протест 15. марта у Београду није довео до конкретних резултата.

"Студенти нису правили грешке до 15. марта, прилично су вешто водили протест. После је опала енергија, почињу да праве грешке као што је грађање јајима присталица и чланова СНС-а у Нишу. Са становишта студената у блокади и професора који их подржавају мислим да је требало да 15. марта прогласе победу и да кажу да ће мотрити на наредне потезе власти", каже уредник у листу Политика.

Како додаје, требало је да се фокусирају на завршавање академске године па касније изађу као нека нова политичка снага.

Милош Бешић каже да је 15. марта очекивао да ће испоставити неке нове и друге услове властима. “И пре тога је био низ протеста који је подизао опозициону енергију, а тај тренутак је морао да има неку артикулацију. Без неког новог захтева не знам шта су тада студенти очекивали, мислим да се касни”.

За Владимира Вулетића важније је, како каже, криза универзитета. Сматра да је намера студената у блокади да после тих избора, ако би се уопште расписали за 29. јун, да кажу да су били покрадени и да се крене у нови талас протеста.

Тврди да би ти избори у јуну били доливање уља на ватру. “Сад су се легитимисали као политички активисти, али то треба да раде у своје слободно време”, додаје Вулетић.

Професор ФПН-а, са друге стране, сматра да је сад има много више разлога за ванредне изборе него што их је било када су се раније често расписивали.

Напомиње да је велика непознаница кога би студенти подржали ако не би имали своју листу. “Како би требало да изгледа та листа, искључиво студентска или са представницима критичког грађанства. Питање свих питања је како би пренели ту своју енергију на представнике те листе”, каже Бешић.

Сматра да би расписивањем избора дошло до деблокаде универзитета.

Према Зорану Пановићу, требало би да се оснује опозициони народни покрет. Оно што су студенти чинили досад, види као промоцију уставног патриотизма.

Целу емисију "Око" о захтеву студената у блокади за расписивањем избора можете погледати у видеу на почетку текста