Састанак министара спољних послова ЕУ у Луксембургу о Западном Балкану, Србија и БиХ у центру пажње

Министри спољних послова земаља чланица ЕУ на састанку у Луксембургу расправљају о ситуацији на Западном Балкану, а у средишту ове дебате су дешавања у Босни и Херцеговини и Србији. На дневном реду министара су и рат у Украјини, ситуација у Сирији и на Блиском истоку и друге теме.

Дан раније европски министри су у Луксембургу са министрима спољних послова земаља Западног Балкана одржали радну вечеру, а шефица европске дипломатије Каја Калас састала се и одвојено са Марком Ђурићем, министром спољних послова Србије.

“Имали смо јуче врло добре разговоре. Видимо да тензије расту и зато морамо да наставимо са процесом проширења, јер то је нешто опипљиво. Потребне су нам успешне приче“, рекла је Каласова на почетку састанка.

Размена мишљења о Западном Балкану на данашњем састанку усредсредиће се на ситуацију у Србији и Босни и Херцеговини, наводе дипломатски извори, али очекују да ће бити речи и о Косову и Метохији, као и примени плана ЕУ за економски раст региона.

“Тренутна ситуација у Србији је компликована и биће сигурно предмет разговора, али је тешко рећи унапред како ће они изгледати“, рекао је пре састанка један високи званичник ЕУ.

Извори наводе и да је током припреме министарског састанка више земаља чланица поставило питање о правцу у којем иде политичка ситуација у Србији, потреби унутрашњег дијалога и спремности нове владе да спроведе реформе неопходне за наставак преговора о чланству.

“Разговараћемо о сарадњи са земљама Западног Балкана на спољнополитичким приоритетима ЕУ и колико су партнери у региону привржени тим циљевима”, навео је европски званичник.

Уочи састанка земље чланице навеле су и забринутост због “уставне кризе” и “сецесионистичких покрета” у Босни и Херцеговини и покренуле питање могућих санкција, мада се на састанку у Луксембургу не очекују одлуке о овим питањима.

Земље чланице су пружиле и подршку наставку дијалога Београда и Приштине, а неке међу њима позвале су на укидање казнених мера против Приштине, које су уведене у јуну 2023. године.

Очекује се да ће на састанку бити речи и о Плану раста за Западни Балкан, из којег су прве уплате прошлог месеца упућене Северној Македонији и Албанији.