Ђурић: Србији фокус на јачању односа у међународној заједници, пре свега са ЕУ

Ђурић је истакао да је Влада Србије чланство у ЕУ поставила као свој кључни стратешки приоритет, прокламујуц́и веома амбициозан циљ спровођења свих институционалних реформи у Србији и додао да фокус са тог циља неће бити изгубљен упркос протестима у земљи.

Спровођење законодавних реформи, али и разних других друштвених реформи које су неопходне за приступање у Европску унију, како је навео Ђурић, циљ је да буду урађене до 31. децембра 2026.

"Са тим циљем Влада је пре неколико месеци усвојила веома амбициозан реформски програм и започела рад на имплементацији. Фокус за приступање ЕУ нец́е бити изгубљен упркос чињеници да тренутно на унутрашњем политичком фронту у Србији имамо масовне протесте, углавном студентске и грађанске, који су изазвани трагичним падом надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, 1. новембра", рекао је Ђурић.

Како је додао, након те трагедије, домац́ом политиком у Србији доминирале су расправе не само о непосредним узроцима те трагедије, вец́ и о ширим друштвеним проблемима.

"Без обзира на ову тему, која тренутно доминира у насловима о Србији, у суштини, испод површине, привреда у Србији расте веома стабилним темпом", навео је Ђурић додајући да се обим српске привреде више него удвостручио током деценије за нама.

Акценат на приступању Европској унији није, како каже Ђурић, само због чињенице да је више од 70 одсто укупног трговинског промета Србије са земљама чланицама ЕУ, вец́ је то и веома важна одлука са геополитичким импликацијама.

"То значи да Србија жели да се у потпуности усклади са другим земљама ЕУ када је у питању спољна и безбедносна политика. У нашем случају то није лак задатак, јер смо оптерећени одређеним бројем питања наслеђа из деведесетих година који се и даље развлаче, укључујући и нека регионална и домаћа питања", навео је.

Говорећи о дијалогу Београда и Приштине, Ђурић је казао да је последњих година у застоју истичући да је у међувремену било низ некоординираних и једностраних акција привремених приштинских власти.

Наводећи да је дијалог Београда и Приштине и даље питање које у извесном смислу утиче на целокупну интеракцију Србије у међународној заједници, Ђурић је подсетио да тренутно има 112 земаља које не признају независност тзв. Косова, као и да је то питање и даље пред Саветом безбедности УН.

Када је реч о економском развоју Србије, како је рекао шеф српске дипломатије, у последњих пет година Србија је привукла 63 одсто свих страних директних инвестиција на простор Западног Балкана и многе компаније из Холандије заправо веома добро послују у Србији по тржишним оценама.

"Њихов ниво задовољства пословањем у Србији је веома висок и дају много доприноса целокупној српској привреди, запошљавају већ сада десетине хиљада људи", навео је Ђурић.

Указао је да Србија има економске користи и од широке мреже споразума о слободној трговини.

"Мислим да смо уз Швајцарску једина земља у Европи која има споразуме о слободној трговини са Кином, Уједињеним Арапским Емиратима, Египтом, Турском и слично, а да смо у исто време делимично интегрисани у европске економске интеграције", казао је Ђурић.

Према његовим речима, то је омогућило да се смањи ниво незапослености са 26,3 на 7,9 одсто у Србији током протекле деценије.

Наводећи да би да је овај округли сто одржан пре 10 или 15 година примарна тема или примарни нагласак у изјави српских представника био фокусирање на идеолошка, идентитетска, територијална или друга питања, Ђурић је рекао да се парадигма српске политике данас све више помера ка питањима економског и инфраструктурног развоја а и, како ових дана видимо на улицама српских градова, питања борбе против корупције, економске и социјалне мобилности, социјалне правде.

"Промена парадигме у српској политици, између осталог, састоји се и од померања ка овим питањима, а да бисте постали успешан политичар, сада морате да умете да, поред тога да будете на страни већине када су у питању идеолошка или регионална питања, одговорите на питања која сам поменуо", казао је Ђурић.

Наводећи да је Србија држава која има осам непосредних суседа, шеф српске дипломатије истиче да је то чини, заједно са Немачком и Аустријом, државом са највец́им бројем суседних земаља у Европи.

"У практичном смислу то значи да је у основи регионална и суседска политика окосница спољне политике Србије", поручио је Ђурић.

Шеф српске дипломатије започео је данас дводневну посету Холандији учешћем на округлом столу у Хагу у институту за међународне односе "Клингендал", а у оквиру посете састаће се и са својим холандским колегом Каспаром Велдкампом.