Суђење Драгиши Миленковићу приводи се крају

Сведок Хоти, казао је да је радио са оптуженим Миленковићем, као затворски чувар до 1998. године. Није могао прецизно да одговори ког су типа били затвореници у затвору у Приштини, наводећи да је у то време боловао и од депресије, али да се сећа да је било осуђеника по криминалној, али и политичкој одговорности.

Навео је да је међу чуварима било различитих националности, и Срба и Албанаца, и припадника других националности, да су односи међу њима били колегијални.

Није видео а ни чуо да је било малтретирања затвореника албанске националности

Навео је да на рад Миленковића од 1993. године, нису имали примедбе. Сретали су се али нису радили заједно.

На питање тужиоца да ли зна за неки случај малтретирања затвореника, сведок је поново одговорио негативно, додајући да је имао саосећање према Албанцима осуђеним и затвореним због политичког деловања.

Упитан какво је било свакодневно понашање Миленковића према затвореницима, сведок је рекао је да је било надређених који су пратили његово понашање и рад.

Рекао је да није сигуран да ли Миленковић “није знао албански или није хтео да прича”, навео је сведок детаљ из понашања Драгише Миленковића.

Драгиша Миленковић је током своје речи замерио сведоку да прећуткује одговоре на много питања адвоката, па и податак да му је Хоти био шеф смене у затвору у Приштини.

Бранитељка оптуженог Миленковића адвокатица Јована Филиповић навела је да последњи сведок тужилаштва није рекао битне чињенице о којима су га питали, иако је, како је приметила, његово саслушање ишло у прилог оптуженог и одбране.

“Нико од оштећених особа, прочитаних сведоку, није се жалио на понашање Драгише Миленковића, нити било ког другог стражара у притворном центру у Липљану и у Приштини где је он радио, и то је оно што нам је битно. За случај да су ти оштећени, који како сада тврде, били малтретирани од стране Миленковића, логично је да би се пожалили њиховом надређеном, који је био Албанац (Скендер Хоти), али као што смо видели до тога није дошло. Ово што је сведо данас рекао помоћи ће нам да утврдимо неке битне чињенице у току поступка, међутим, жао нам је што се тих неких битних других ствари није сећао. Али то остаје на суду да цени и надамо се да ће судско веће смоћи снаге да донесе једну одлуку која ће бити, пре свега, правична, а после и у складу са законом”, оценила је Филиповићева.

Након испитивања севедока прелази се на фазу извођења материјалних доказа и фазу одбране оптуженог, па се у  неко скорије време очекује доношење пресуде.

Оптужница Специјалног тужилаштва од 26. децембра 2023. године, терети Драгишу Миленковића да је у периоду ратних дејстава на КиМ 1998-1999. у Приштини и Липљану, у саизвршилаштву са другим затворским службеницима, Љубомиром Чимбуровићем, бившим директором Окружног затвора у Приштини, Предрагом Брадићем и Миливојем Ивићем, бившим затворским чуваром, “систематски малтретирао затворенике Албанце, мучећи их разним алатима као што су гумени штапови, металне шипке, електрични каблови, водоводне цеви, ударци ногама и рукама, све до пребијања, наношења телесних повреда”.

Жртве су, наводи се у оптужници, објасниле да су после премлаћивања осећале јаке болове у целом телу, да су претрпеле психичко насиље, да су остављани без хране скоро недељу дана, озбиљно угрожавајући животе и услед тога и непрекидног премлац́ивања доживљавали су стање анксиозности и страха.

Овим се Миленковић терети да је извршио кривично дело "ратни злочин против цивилног становништва".