Дрецун: Турска фабрика муниције на КиМ угрожава безбедност и опстанак Срба
Милован Дрецун, председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове, истиче да је изградња турске фабрике муниције на Косову и Метохији противна Резолуцији 1244. Упозорава да је наоружавање војске на КиМ најважнији чинилац угрожавања безбедности и опстанка српског народа.
На Косову и Метохији ће се градити фабрика муниције. Споразум о томе су потписали премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти и званичник турског државног произвођача одбрамбене индустрије.
Милован Дрецун истиче да противно Резолуцији 1244, војно-техничком споразуму, привремене институције самоуправе покушавају да покрену наменску индустрију, производњу за војне потребе на Косову и Метохији.
Наводи да прва фабрика треба да буде за производњу муниције, за полуаутоматско, аутоматско и друго, пешадијско наоружање.
Коме је потребна муниција
"План је да до 2027. године могу да из сопствене производње подмире потребе тзв. косовских снага безбедности које од 1. јануара наредне године улазе у трећу фазу реорганизације, односно трансформације у некакву војску Косова, за том стрељачком, пешадијском муницијом, и да могу да уђу у пројектовање дронова. Дакле, да имају одређену аутономију с набавком муниције", наглашава Дрецун.
Указује да је сва та муниција потребна за косовске снаге безбедности, које и мимо првобитног плана треба до 2027. године да имају око 5.500 више припадника у оквиру КСБ.
Међутим, каже да не треба заборавити да постоје и друге оружане формације као што су полицијска служба, специјалне параполицијске јединице и да све њих треба подмирити муницијом.
За почетак, треба да подмире пешадијске јединице.
"Они 2027. планирају да уведу и служење обавезног војног рока, што ће свакако повећати потребу за том муницијом. Концепт свеобухватне одбране који је Приштина усвојила каже да ће до 2030. године, између осталог, бити обучено 50.000 грађана Косова и Метохије за руковање ватреним оружјем", објашњава Дрецун.
Трећа фаза – набавка оружја и система
Подсећа да су привремене власти у 2023. години повећале буџет на преко 200 милиона евра, а да је за ову годину смањен на 150 милиона, али да ће се у наредном видети колико од тог новца иде на куповину наоружања.
Међутим, указује да поред буџета, постоји Фонд за безбедност и донације.
"У тој трећој фази набављају ваздухопловна средства, односно хеликоптере, затим трупну противваздухопловну одбрану, онда средства за противоклопну борбу, затим дронове које већ имају – 'бајрактаре'", прецизира Дрецун.
Да ли ће се производити турски "бајрактари"
Не верује да ће се у тој фабрици производити турски "бајрактари", јер је то сувише сложен систем да би турске компаније биле спремне да то раде на Косову и Метохији.
"Они имају набављених пет 'бајрактара', то јесу ударни дронови, они могу да носе оружје и поред извиђачких активности могу и борбено да делују. Али поред тога имају и ове извиђачке дронове, попут неких других дронова. Овде се ради о пројектовању дронова. Турска покушава да у потпуности изгради капацитете лажне државе Косово", наглашава Дрецун.
Додаје да је Турска, поред Велике Британије, Албаније и Немачке, један од главних помагача, пружа и логистичку подршку и у смислу наоружање, односно борбених оклопних возила, транспортера.
"Системи за противоклопну борбу, хаубице које планирају да набаве, значи минобацачи, снајпери, најмодернији снајпери, много тога стиже из Турске и она је главни снабдевач", истиче Дрецун.
Билатерални споразуми НАТО-а
Реч је, објашњава, о билатералном приступу, свака чланица НАТО-а може мимо Северне алијансе да склапа безбедносне аранжмане који би подразумевали обуку, наоружавање, продају оружја, сарадњу у војној наменској индустрији.
"Ту имате Велику Британију, имате Турску, Немачку и друге земље, дакле они су направили билатералне споразуме, пошто НАТО нема званичан став да може да подржава КСБ, али их толеришу у најмању руку", наводи Дрецун.
Такође, указује и на информацију да турски официри обучавају припаднике КСБ-а за граничне патроле.
"То је везано опет за оно што сам чуо у командама НАТО-а, незванично, да има размишљања, неких индиција да су неки у НАТО-у спремни да прихвате став Приштине да би КСБ требало да имају заједничке патроле са КФОР-ом уз административну линију. У оквиру тога је управо ово премештање инфраструктуре КСБ-а све ближе источном делу административне линије према централној Србији и северном делу", каже Дрецун.
Наглашава да су наше снаге безбедности апсолутно стабилне и да могу да спрече преливање било каквих насилних, дестабилизујућих активности које би Приштина покушала, али да представљају свакако опасност по опстанак српског народа, јер то је формација која угрожава безбедност српског народа.
"Та формација је управо најважнији чинилац угрожавања безбедности и опстанка српског народа. Ја сам зато генералу Мекинију (Крис, генерал НАТО-а) рекао: Знате, није политичко питање да ли ће Београд признати лажну државу Косово. То је воља народа. Морате то да разумете", нагласио је Дрецун.
Цело гостовање Милована Дрецуна можете погледати у видеу.
Коментари