Кластер 3 већ годинама спреман за отварање – шта кочи Србију у преговорима за приступање ЕУ

Док се чека одлука амбасадора у Бриселу о отварању кластера 3 у преговорима са Србијом, у Београду се чуо још једном став водеће чланице – Француска даје пуну подршку за интеграцију региона.

"Међу њима Србија је статистички предводник у региону, 60 одсто привреде и становништва је у Србији. Имамо изврсне билатералне односе. Kада је (Емануел) Макрон долазио, потврдио је  пријатељство и пуну подршку напорима Србије за прикључивање ЕУ", каже Рене Троказ, специјални изасланик Француске за Западни Балкан.

Постигнуто на путу ка Бриселу мери се у извештају Европске комисије. Претходних дана и подсећање – четири пута је наведено да је кластер 3 већ годинама технички спреман за отварање.

“Свака држава чланица има свој глас, имају право вета да блокирају и јесте реч о политичком блокирању. Србија је технички спремна и то су државе чланице прихватиле, али они из политичких разлога блокирају, за неке је то спољна политика, за неке је то стање у владавини права”, истиче Милош Павковић из Центра за европске политике.

Питање које се најчешће потеже – усклађивање са спољном и безбедносном политиком. Један од аргумената Брисела је да су се поједине земље региона у потпуности укладиле и позив Србији да се “више” усклади.

“Србија је тренутно усклађена 58 одсто. То је више него прошле године, али желимо да се ту побољшају. Треба да погледамо различите аспекте и да препознамо да је Србија доста допринела операцијама ЕУ у Сомалији, Централноафричкој Републици, Мозамбику“, наводи Емануеле Жиофре, шеф делегације ЕУ у Србији.

Политиколог Игор Новаковић тврди да је усклађеност 2021. године била на чак 70 одсто.

"Тада је МСП, односно државни врх, урадио тријажу и дао приоритет одређеној врсти декларација и мера. Ми смо се усагласили са читавим низом тема са којима се пре тога нисмо усаглашавали, међутим, ситуација у Украјини, односно руска агресија на Украјину је драматично променила све. Ове године чини ми се да се поново десила тријажа, односно да се покушава послати сигнал", наводи Новаковић.

Сигнал Србији неминовно је и то да је заједничка спољна политика најмањи заједнички садржалац спољне политике држава чланица.

“Ми као ЕУ морамо да имамо унутрашњу кохерентност у смислу ко нам се придружује. Замајац постоји, морамо да видимо шта је суштина неке земље. Србија је једна од њих која је учинила више него што се представља”, напомиње Рене Троказ.

Мери се и постигнуто у дијалогу Београда и Приштине, посебно – испуњавање договореног. Ту бар док не прођу фебруарски избори, упућени не очекују битније помаке.