Поповић: Очекујем да Механизам поступа у складу са начелима Повеље УН

Министарка Маја Поповић је изјавила да од Механизма очекује да поступа у складу са начелима Повеље УН, посебно начелима суверенитета, територијалног интегритета и политичке независности држава, као и немешања у њихове унутрашње и спољне односе.

Министарка Поповић изразила је и очекивање да, након окончања и последњег поступка пред Механизмом, вршење његових резидуалних функција више неће служити као политички инструмент.

Поповић је скренула пажњу СБ да је гоњење за ратне злочине данас искључиво у надлежности националних правосуђа.

"Не постоји ниједан разлог због кога би се осуђенима пред Трибуналом онемогућило издржавање казни затвора у Србији, под надзором Механизма и уз пун ауторитет Механизма у погледу превременог пуштања на слободу и условног отпуста", рекла је Поповић и додала да би се на тај начин смањили трошкови, олакшао положај породица осуђених, обезбедили адекватни услови за њихову здравствену негу, за праву рехабилитацију и ојачао значај Механизма као међународног ауторитета.

Поповић је изразила спремност Србије да преузме суђење у предмету Петар Јојић и Вјерица Радета, на исти начин на који је уступљен предмет Војислав Шешељ и остали, саопштено је из Министарства правде.

Оценила је да вођење таквих поступака пред правосудним органима Србије даје пуне гаранције да ће поступак бити вођен уз пуно уважавање Механизма, као и пуно поштовање права сведока и оптужених.

Министарка је изјавила и да се одбијањем превременог или условног отпуста крше права оптужених на равноправан третман и занемарује право и пракса држава у којима осуђени издржавају казне затвора.

Пооштравање услова за превремени или условни отпуст установљени су као резултат настојања Тужилаштва, иако Тужилаштво треба да има крајње ограничену улогу у процесу одлучивања о овим питањима, навела је Поповић, која је и поред тога дала уверавања да ће сви услови условног отпуста, у погледу којих Србија издаје гаранције, бити у потпуности поштовани.

Поповић је указала и на чињеницу да се Министарство правде више пута обраћало председници Трибунала поводом услова издржавања затворских казни у појединим државама који су нехумани, имајући у виду здравствено стање и године живота осуђених лица.

На овакве захтеве, како је додала, Министарство правде није добило адекватне одговоре.

Она је скренула пажњу СБ УН и на праксу правосудних органа Хрватске да кроз спровођење политике кривичног гоњења врши додатни притисак на Србе да се иселе из Хрватске или да се спречи њихов повратак.

Нагласила је да је селекција у спровођењу истрага и подизању оптужница искључиво према националном критеријуму неприхватљива.

Према њеним речима, у Хрватској су оптужени предоминантно Срби, спроводе се суђења у одсуству а политички концепт "домовинског рата" негира злочине према Србима.

Слично је и у Босни и Херцеговини, навела је Поповић која је поменула и ослобађајуће пресуде Рамушу Харадинају за тешке злочине на територији Косова и Метохије, Насеру Орићу у Подрињу, Анте Готовини на територији Хрватске, и нагласила да су те пресуде такође легат Механизма, којим је оснажена политика некажњивости.

Трибунал и Механизам су, како је навела, остварили политику некажњивости за злочине над Србима и омогућили глорификацију злочина над Србима.

У погледу дела извештаја који говори о питањима Сребренице и Сребреничке декларације, реч је, како је нагласила, била о неуспелом покушају да се наметне кривица и одговорност Срба и Србије.

Поповић је на крају поновила да ће Србија наставити да подржава принципе међународног права и да очекује да ће Механизам свој будући рад ускладити са мандатом који му је доделио Савет безбедности.