Утицај кроз институције уместо бојкота – шта доноси учешће Српске листе на изборима

Спречавање посланика Српске листе да у четвртак присуствују седници скупштине у Приштини, функционери те странке виде као део кампање Куртијевог Самоопредељења за предстојеће изборе. Инцидент у парламенту, кажу, додатни је мотив да изађу пред бираче 9. фебруара.

"Још један разлог више да Српска листа учествује на овим изборима, да будемо и даље трн у оку Аљбину Куртију, али и оним међународним представницима који би у том парламенту волели да виде неке друге, који би на седнице долазили када их Курти позове, да климају главом на све његове предлоге закона и да слепо слушају оно што међународни представници говоре. Зато ће Српска листа на изборе 9. фебруара изаћи никад јача", поручио је члан Председништва Српске листе Игор Симић.

Најава је уједно и позив Србима да на изборима гласају, оцењују познаваоци прилика. Учешће на изборима, истовремено, виде и као постепени повратак у институције.

Политиколог Огњен Гогић каже да се политика бојкота, која је до сада примењивана, није показала као делотворна.

"Она није скренула пажњу на положај Срба на прави начин, зато што је Приштина попуњавала тај вакуум у институцијама уопште се не обазирући на загарантована права Срба, док међународна заједница на то није реаговала. Тако да је за Србе можда мање лоше решење да се за своја права и положај боре кроз институције и процесе на Косову, ма колико били нефер и дискриминаторни у неким аспектима, него путем бојкота, јер та политика до сада није дала резултате", истиче Гогић.

Парламент у Приштини има 120 посланика, од чега је 10 мандата резервисано за српску заједницу, 10 за друге мањине.

Од иступања Срба из институција на северу пре две године посланици Српске листе бојкотују и рад скупштине. На сваких шест месеци долазе на седнице како им мандати не би били одузети због неучествовања.

Инцидент на последњој седници прошао је без очекиване реакције међународне заједнице, што је, према оцени историчара Вукана Марковића, у овом случају мање значајно него у далеко озбиљнијим ситуацијама.

"У принципу не треба очекивати прoмптну реакцију међународне заједнице, јер ни сама није сигурна како да се постави према ономе што се дешава. Недостатак реакције, са друге стране, потврђује процесе који дуго трају, а то је да међународна заједница све мању контролу има над ситуацијом на КиМ", каже Марковић.

Рок за предају листа за фебруарске изборе истиче 11. децембра. Осим Српске листе, још неколико српских странака најавило је могућност учешћа у изборној трци.