Брнабић: Проширење ЕУ решило би многа питања; Копман: Сигуран сам да ће кластер 3 ускоро бити отворен

Председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић је на скупу ЕУ-Западни Балкан у Бриселу, који је организовао тинк-тенк "Пријатељи Европе", рекла да сматра да не би требало да се "такмичимо једни са другима на Западном Балкану, у приступању ЕУ", већ да треба да се залажемо једни за друге.

"За ЕУ је важно да се прошири на начин да што пре прихвати цео Западни Балкан у ЕУ, а онда очигледно и све друге партнере и пријатеље који теже уласку у ЕУ", навела је Брнабић током панела "Проширење ЕУ: улога норми и вредности на путу приступања".

Додала је да када се размишља о Западном Балкану, не ради се о проширењу, већ о обухватању и указала да је регион окружен ЕУ.

"Ради се о томе да се ЕУ учини целовитом. Мислим да је заиста подједнако важно да ЕУ прихвати Западни Балкан као што је за Западни Балкан важно да постане део ЕУ. Мислим да и једни и други имамо своје интересе у овоме", рекла је Брнабић.

Оценила је и да ће читав наратив о томе да постоје они који заостају "на крају бити лош за Западни Балкан", наводећи да то може да подстакне један део Западног Балкана, али да дестимулише друге делове Западног Балкана.

"Мислим да је важно да се Западни Балкан у целини придружи ЕУ. И не мислим да је то велики изазов за ЕУ", рекла је Брнабић.

Оценила је да лично сматра да, без обзира на процес заснован на заслугама, да би Западни Балкан једноставно требало да постане део ЕУ.

"Мислим да би то само по себи решило многа отворена питања на Западном Балкану", поручила је Брнабић.

"Границе ће постати мање важне"

У том контексту је додала да отворена питања које то неће решити, учиниће лакшим за решавање јер ће границе саме по себи постати мање важне и донеће користи у смислу економског просперитета.

На питање да ли други лидери у региону имају исту визију, Брнабић је рекла да не зна, али да не би волела да види да се Западни Балкан такмичи јер не види никакву корист у томе.

Када је реч о ономе што је Србија урадила и може да уради, првенствено је указала на значај економске перспективе и навела да "ако људи живе боље, ако имају добре послове, ако виде перспективу за своје породице и за своју децу, онда ће гледати у будућност и имаће чему да се радују".

"Неће заборавити на прошлост, али ће то за њих постати мањи проблем", рекла је Брнабић.

Резултати Србије

Додала је да се Србија много променила у последњих 11 година и навела да је 2012. године нето просечна плата у Србији била око 350 евра, са стопом незапослености изнад 26 одсто и стопом незапослености младих од око 53 одсто.

Брнабић је истакла да се то променило са просечном нето зарадом у Србији од око 900 евра, са стопом незапослености од 8,1 одсто, стопом незапослености младих од 21,5 одсто и јавним дугом од око 48 одсто БДП-а, наводећи да постоји јасна перспектива да ће бити боље.

"Оно што знамо је да имамо интерес за регионални мир и стабилност", рекла је Брнабић.

Додала је да шта год да се деси било где у региону, директно ће утицати на Србију и додала да је у интересу Србије да очува безбедност, стабилност и просперитет у региону.

"Према мом мишљењу, опет, враћајући се економији, потребно нам је више визионарских лидера који размишљају о економији", поручила је Брнабић.

"Процес проширења није заснован на заслугама,већ на политици"

Брнабић је критиковала наводе да је процес проширења ЕУ заснован на заслугама и истакла да је Србија пре четири године испунила све услове за отварање кластера 3 и да не зна како да објасни грађанима зашто се не отвара овај кластер у преговорима са ЕУ.

Нагласила је да је процес политички заснован, али да њене критике нису усмерене против Европске комисије.

Указала је и да је Србија у потпуности усклађена са вредностима ЕУ и оценила да ће увођење неких од билатералних спорова у ЕУ помоћи у њиховом решавању.

"Требало би да буде заснован на заслугама, али није заснован на заслугама. Он је политички заснован и политички вођен. Скоро је понижавајуће када неко стално понавља да је то процес заснован на заслугама", рекла је Брнабић.

Кос: Комисија жели да се отвори кластер 3 у преговорима са Србијом

Европска комисија желела би да види отварање кластера 3 у преговорима ЕУ са Србијом, нагласила је данас у Бриселу нова комесарка за проширење Марта Кос.

Кос је на скупу ЕУ-Западни Балкан, на којем је учествовала и председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић, и којој се Кос захвалила што је похвалила рад Комисије и нагласила да, када се говори о проширењу није реч само о Комисији, већ и о Савету и Европском парламенту, што је, "најтежи део".

Додала је да ће учинити све што је могуће да се једна или више земаља у процесу приступања доведу до "линије циља", али је истакла да није рекла у ЕУ јер је "то нешто што не може да обећа".

Копман: Сигуран сам да ће кластер 3 са Србијом ускоро бити отворен

Генерални директор Директората Европске комисије за проширење и суседску политику Герт Јан Копман изјавио је у Бриселу да је уверен да ће кластер 3 у приступним преговорима ЕУ са Србијом ускоро бити отворен и истакао да Србија није само технички, већ у потпуности спремна за то.

Указао је да се води велика дебата о геополитици насупрот заслугама и оценио да је "добра вест" што је у стварности реч и о једном и о другом.

"Мислим да је ово веома, веома важна порука. Мораћете то да урадите на основу заслуга. Али мораћете да прођете и геополитички тест", рекао је и додао да постоји термин за то, а то су клаузуле за уравнотежење.

Као добар пример како то функционише навео је кластер 3.

"Морате да испуните техничке критеријуме. А по заслугама, Србија је одавно спремна. Али постоје и клаузуле за уравнотежење, које се односе на шире политичке процесе као што је усклађивање са правним тековинама ЕУ и шире. Усклађивање са вредностима ЕУ изван правних тековина, процес регионалне интеграције, односи са Косовом, све ове ствари су важне", рекао је Копман.