Какве су шансе да Србија у децембру отвори кластер 3

Током претходног састанка земље чланице нису постигле неопходну сагласност да се започне са процедуром отварања кластера 3. Седам земаља, међу њима балтичке и скандинавске земље, Холандија и Хрватска, одбациле су овај предлог мађарског председавања. Тринаест земаља га је подржало, а преосталих седам, међу њима и Немачка, саопштило је да још треба да размотри своју позицију.

Као главне разлоге за одбацивање отварања кластера, земље чланице су указале на неусклађеност Србије са спољном политиком Европске уније и санкцијама према Русији, проблеме у владавини права и односима са Приштином.

Да ли ће позиције следеће среде бити другачије зависиће од компромиса између земаља чланица, али и оног што Србија буде предузимала наредних дана.

Србија доставила неформални документ земљама чланицама

Дипломатски извори преносе да је Србија земљама чланицама доставила неформални документ, такозвани "нон пејпер" у којем излаже кораке које намерава да предузме у кратком року, како би подстакла одлуку о отварању.

Међу корацима који су најављени за почетак децембра су покретање процедуре за избор новог савета РЕМ-а, ревизија бирачког списка у складу са препорукама ОДИХР-а, увођење виза за треће земље у складу са визном политиком ЕУ, пуна оперативност гасног интерконектора са Бугарском.

Осим тога, истиче се и план Србије да се потпуно усклади са закондавством ЕУ до краја 2026. године, као и да до краја следеће, 2025. године, испуни прелазна мерила у владавини права, за поглавља 23 и 24. Наводи се и да ће Србија поштовати споразум о путу ка нормализацији односа са Приштином и да неће предузимати једностране потезе без консултације са ЕУ.

Земље које подржавају отварање кластера наводе да треба прихватити оцену Европске комисије да је Србија испунила техничке критеријуме. Истичу да би то послало позитиван сигнал региону и приближило Србију Европској унији. Неке од њих упозориле су да неће моћи да прихвате кораке за друге земље, ако се не постигне споразум о Србији.

С друге стране, скептичне земље наводе да је "нон пејпер" који је доставила Србија "списак жеља и обећања", и да пре одлука желе да виде неке конкретне резултате. Балтичке земље посебно су осетљиве на везе са Русијом, а неке од њих у дебати су покренуле питање најављене посете председника Србије Москви, наводе дипломатски извори.

"Балтичке земље пажљиво прате све контакте Београда и Москве. Њихов став је да Србију треба приближити ЕУ, али и да Србија треба да покаже да то жели", преносе извори у Бриселу.

"Препорука Европске комисије снажан аргумент у рукама Србије"

Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић истиче да је препорука Европске комисије, поновљена по четврти пут, снажан аргумент у рукама Србије.

"Имамо годишњи извештај у којем је констатован напредак, имамо реформску агенду за коју сви кажу да је најамбициознија, имамо спремност да идемо брже напред не само у областима које се односе на економски развој, већ и у кључним областима као што је владавина права", навела је Мишчевићева.

Значајан број земаља чланица у претходне три године није прихватао ове аргументе, остајући при ставу да Србија не чини довољно у владавини права, чему је допринела и перцепција о нејасном геополитичком опредељењу Београда. Зато је сада питање да ли се нови замах у политици проширења односи и на Србију.

Стевен Блокманс из Центра за европске политичке студије сматра да Србија тренутно није на путу који води убрзању приступања ЕУ.

"Поједине земље чланице као што су Француска или Немачка склапају са Србијом индивидуалне споразуме, који су у заједничком стратешком интересу, али то не значи аутоматски и убрзање приступног процеса. Ту и даље остају важна основна питања владавине права, поштовања демократије, а ту видимо да је Србија ишла у супротном правцу од оног у којем би требало да иде", истакао је Блокманс.

Министарка за европске интеграције каже да Србија тражи отварање кластера имајући у виду и геополитичку ситуацију и потребу да Србија буде део нове "заокружене" Европе.

“Наш аргумент у разговорима са земљама чланицама је да су сви остали направили напредак, само Србија није забележила напредак до сада, јер ево већ три године није отворен нити један кластер", каже Мишчевићева.

Став земаља чланица средином децембра

Средином децембра биће јасно какав став су о томе заузеле земље чланице и хоће ли дебата бити подигнута на виши политички ниво министара или лидера. У дипломатским круговима говори се и о могућем одржавању “политичке” међувладине конференције, на којој би делегације Србије и ЕУ размениле политичке поруке, док би отварање кластера било померено за следећу годину.

Последњи корак у преговорима Србија је направила још у децембру 2021. године. На столу је сада кластер три "Конкурентност и инклузивни раст" у којем је груписано осам поглавља, од којих је пет раније већ отворено, пре него што је новом методологијом уведен концепт кластера. На отварање чекају поглавље 10 – Информатичко друштво и медији, 16 – Пореска политика и 19 – Социјална политика и запошљавање.

Очекује се да ће у децембру у Бриселу ЕУ са Албанијом отворити кластер 6, након што је прошлог месеца отворила први преговарачки кластер. Црна Гора би у децембру требало да започне са затварањем преговарачких поглавља.