Зечевић: Сада ЕУ жели да себи приближи Србију јер БРИКС прети да поремети доминацију Запада

Председница Европске комисије (ЕК) Урсула фон дер Лајен је у дводневној посети Србији, а у петак се састала са председником Александром Вучићем, који је поручио да се нада отварању новог кластера у преговорима о приступању Европској унији.

Слободан Зечевић са Института за европске студије каже да је посета председнице ЕК, као и боравак Вучића у Словачкој, где се састао са премијерима Словачке и Мађарске, те доласци грчког и пољског председника владе у Београд, показатељ да су европски државници схватили значај Србије за Европску унију. 

"Послата је порука да желе да нас виде у Европској унији и раде на томе да нас приближе њима. То је била порука пољског премијера и Фон дер Лајенове, док су ставови Братиславе и Будимпеште одавно на нашој страни", истиче Зечевић. 

Наводи да се у складу са порукама очекују и конкретни кораци.

"Пре свега, ту је отварање кластера три, чиме ћемо практично изаћи из блокаде у процесу европских интеграција која траје дуже од две године. Такође, очекују нас додатна средства, са 200 на око 700 милиона евра дотација", напомиње саговорник.

"БРИКС натерао ЕУ да среди своје двориште"

Ипак, како каже, очекује се и да Србија испуни поједине услове.

"Траже се промене у пољу изборног законодавства и бирачких спискова, затим у области медија и визног режима према трећим државама. У економији имамо проблем са слободном конкуренцијом, што се види по ценама у продавницама. ЕУ ће у том смислу тражити да до 2027. године укинемо дотације за иностране фирме које отварају радна места у Србији, јер је конкуренција нелојална", објашњава Зечевић.

Сматра да је важно што је ЕУ схватила да изостављање Србије изван Уније за њу представља већу штету, јер БРИКС вреба своју шансу као пројекат који би требало да поремети доминацију Запада.

"Европска унија сматра да што пре треба да реши проблеме у свом дворишту. Ја се надам да Србија може да буде спремна за пуноправно чланство до 2029. или 2030. године, али је за то потребна политичка воља унатар Уније. А исто тако, потребно је да ми усвојимо стандарде и мењамо друштво у складу са тим стандардима", сумира саговорник. 

Зечевић указује да капцитет за испуњење услова за чланство постоји, а да је онда питање за грађане Србије да ли желе да буду део ЕУ.

"Грађани оправдано имају неповерење. Ми од 2000. године причамо да ћемо бити део чланства и стално смо имали обећања од којих није било ништа. Када грађани виде конкретне резултате од срадање са ЕУ – у привреди, екологији и политици – промениће став. Овај сада, последица је тренутног односа ЕУ према Србији", каже Зечевић.

"Опстанак српског народа на КиМ у интересу ЕУ"

Наглашава и да је у том контексту битно питање Косова и Метохије.

"Србија и Европска унија су, на неки начин, поклопиле интересе Бриселским споразумом. Као што је интерес ЕУ да Србија буде део чланства, тако морају да препознају важност опстанка српског народа на КиМ, јер тај народ припада европској цивилизацији и култури", примећује саговорник.

Тврди да, иако има одређених помака у ставу Запада по питању КиМ, и даље недостаје оно основно –формирање Заједнице српских општина (ЗСО).

"Мора да се испуни што је одавно договорено. ЗСО је услов опстанка српског народа и институција на КиМ", закључује Слободан Зечевић у разговору за РТС.