Србија и свет после Њујорка – шта је показала Генерална скупштина УН

Важни састанци о Косову и Метохији и сусрети са светским лидерима обележили су боравак српске делегације у Њујорку на заседању Генералне скупштине Уједињених нација. Неће бити лако ни Србији ни свету у времену које долази, каже председник Вучић. Оцењује да је најважније да се боримо за економски раст и очување Срба у јужној покрајини. Да је Србија све важнија на међународном плану – сагласни су стручњаци након дипломатских активности у Њујорку.

Свет не иде у добром смеру, закључује председник Србије Александар Вучић на крају посете Њујорку, после низа састанака и анализе говора светских лидера.

"Једина суштинска вест овде је Блиски исток, Либан и Израел... све друге теме о чему год да се говори, поплаве, ураган на југу Америке... ништа од тога није тема у поређењу са Блиским истоком. Блиски исток једе америчку пажњу, што значи да ће се они томе посвећивати све више, нисам сигуран да је то сјајна вест за Украјину", рекао је Вучић.

Диригована напетост и страх од општег сукоба

Страх од општег сукоба обележио је заседање Генералне скупштине, оцењује некадашњи амбасадор при УН Владислав Јовановић.

Верује да се већ лоше стање неће погоршавати до завршетка америчких избора.

"Тако да би отприлике могла да се очекује нека врста дириговане контролисане напетости у неком већем облику, више у смислу активирања и испољавања тзв. психолошког сајбер рата, како би се испитало докле је друга страна спремна да иде под притисцима или колико је спремна да иде у сусрет миру", сматра Јовановић.

Шта је главна порука, а шта новина

Дипломата Зоран Миливојевић каже да нема лидера који није изразио забринутост за будућност света и да је то главна порука.

"Оно што је новина, ствара се једна критична маса земаља које разумеју ту ситуацију, које се залажу да УН остану главни механизам за контролу мира и стабилсноти и да се вратимо Повељи УН и међународном праву. Међу њима је и председник Вучић", објашњава Јовановић.

Колективни југ – мале земље у првом реду

Поштовање тих принципа и овог пута је тражио када је реч о КИМ.

"За нас је свако заседање важно када је та тема у питању. За разлику од прошле године, он је овде био изричитији око узрока кризе на КиМ, био је врло јасан о генези сукоба и то је некако повезано са глобалном ситуацијом. Због опште забринутости расте фронт притиска да се вратимо повељи УН и међународном праву. Ту су мале земље у првом реду, тај колективни југ и то се овога пута видело", указује Миливојевић.

Видљивија позиција Србије као заштита од притисака

Видљивија је позиција Србије на међународном плану, каже Владислав Јовановић, уз оцену да је председник Вучић један од ретких који је у Њујорку могао да разговара и са колегом из Ирана и са премијером Израела - представницима држава које су на ивици сукоба.

“Мислим да смо генерално као мали, и даље остајемо мали за велике, али смо видљивији него иначе и то нас чини сигурним да притисци и са једне и друге стране не могу никада да преврше меру“, каже Јовановић.

Лоше је, наводи, што до неких сусрета на 79. заседању ГС УН није дошло. Ни овог пута нису се срели амерички државни секретар Блинкен и шеф руске дипломатије Лавров.