Читај ми!

Финска министарка за РТС: Са Русијом више немамо политичке контакте, литијум ћемо вадити по највишим стандардима

Елина Валтонен, министарка спољних послова Финске, у разговору за РТС током посете Србији говорила је о томе да ли се Финци осећају сигурније од како су део НАТО алијансе, о односима са Русијом и стрепњама које одатле произлазе, али и о томе зашто имају велика очекивања од пројекта ископавања литијума који планирају да покрену.

Прошло је 18 месеци откако је Финска ушла у НАТО. Како је то утицало на вашу националну безбедност?

Ушли смо у НАТО јер смо видели да је Русија, потпуно занемарила међународни поредак заснован на повељи УН, и веома брутално напала своју суседну земљу. Веома дуго смо мислили да ми довољно улажемо у сопствену одбрану. У одвраћање. Али у суштини Финци су преко ноћи одлучили да је време да се заједно са нашом браћом и сестрама у Шведској, учланимо у НАТО. Дакле, тако је почело.

Сада видимо да својим снажним способностима у великој мери доприносимо укупној безбедности Европе, не само НАТО-у. Јасно је да је НАТО одбрамбени савез који се не шири силом већ се слободни људи демократских нација вољно прикључују и желе да се придруже, као што су урадиле Финска и Шведска.

И, да. Згрожени смо агресијом коју Русија и дан-данас спроводи на Украјину. На цивилну инфраструктуру, енергетску инфраструктуру. Наш главни приоритет је да подржимо Украјину и да се оконча рат. И ми заиста видимо да је једини начин за трајни мир подршка Украјини. А једина формула мира заснована на Повељи УН коју ми видимо је она председника Зеленског.

Русија је ваш први сусед, какви су сада ваши односи са Русијом?

Немамо никакав политички однос са Русијом. Ми, наравно, имамо веома дугу границу са Русијом и имамо дипломатске односе и имамо неке односе на нивоу управе, на пример, када је у питању граница. Ми апелујемо на Русију да прекине агресију на Украјину. Мирна будућност за све нас била би много просперитетнија, много боља за све у свету, не само за нас Европљане. Али докле год Русија води овај рат, ми немамо другог начина осим да се уздржимо од директног политичког контакта, наравно.

А, нажалост, искусили смо руску агресију на европском тлу и у многим другим земљама. Хибридни рат, дезинформације, акти саботаже такође против критичне инфраструктуре. Доживели смо инструментализовану миграцију преко наше границе са стране Русије, што нас је довело до тога да смо практично морали да затворимо целу границу. Што није оптималан начин да се ствари одвијају даље.

Да ли ћете сада када сте део НАТО-а на било који начин појачати своју одбрану, набавком још оружја или нешто слично?

Искрено говорећи, никада нисмо спустили гард. Имамо обавезни војни рок. Нажалост, у прошлости смо доживели и руску агресију на нашем тлу, покушаје инвазије. После Другог светског рата, ми смо, срећом, остали независни и улагали смо и због тога у нашу одбрамбену, али и одбрамбену сарадњу са нашим најближим пријатељима и савезницима, посебно у региону.

Дакле, у овом тренутку нема планова да се то на било који начин побољша?

Ми појачавамо нашу одбрану и одвраћање, сада као чланица НАТО-а у оквиру планирања колективне одбране, тако да је то сигурно. И опет, наша одлука да уђемо у НАТО није због намере да било коме претимо. Очигледно, Финска као мала нација ионако никада не би била у позицији да било коме прети. Било је то искључиво за нашу одбрану и за колективну одбрану Алијансе".

Шта бисте рекли да је тренутно највећи изазов за вашу спољну политику?

Забринути смо због чињенице да немамо само рат у Европи, већ имамо значајне сукобе широм света. Дакле, то је дефинитивно нешто што занима сваког министра спољних послова. Да будем искрена, видим да има доста руске агресије, не само у Европи, хибридног ратовања о коме сам говорила, већ нажалост и другде. Управо сам се вратила из области Сахаре, и западне Африке, где Русија организује војне ударе у веома крхким демократијама тамо где су људи тек почели да развијају своју демократију.

Што ме подсећа и на многе делове Европе, јер људи очигледно заслужују боље. Они заслужују своје право да сами одлучују о својој будућности. И то је, искрено, један од разлога зашто сам и ја овде на Западном Балкану, јер видим жељу код људи да напредују, да коначно живе стабилно, срећно, слободно, одлучују о свом путу. И видим да је будућност Западног Балкана у Европској унији.

Говорећи о Западном Балкану, како видите однос између Финске и Србије?

Имамо веома јаке и дугогодишње дипломатске односе. А што се тиче трговинске и економске сарадње, има је доста. Имамо много финских компанија које су се добро успоставиле овде у Србији и спремних да то прошире. Знам да постоји велико интересовање многих компанија и за трговину и за инвестиције. Финска, наравно, ми никада нисмо имали неки огроман капитал или сировине. Тако да увек морамо да улажемо у наше људе.

Кроз образовање, кроз иновације, напредовали смо до једне од најпросперитетнијих земаља на свету. И ово је, наравно, рецепт, који политички, али и економски радо делимо, јер је очигледно да је у питању победнички приступ. Али, наравно, оно што иде руку под руку са економским просперитетом је слобода друштва, демократија, наравно, владавина права, што је заправо веома важно и за пословање.

Да можете веровати да ће ваше пословно окружење остати мање-више исто следећих десет, двадесет година, ако желите да имате кредибилне инвестиције. Тако да мислим да смо данас имали веома добру размену са мојим колегом у Србији и радујемо се продубљивању нашег односа.

Једна ствар која нам је заједничка је литијум. Дакле, то је велики проблем овде у Србији. Али имамо нејасне информације о статусу вашег литијумског пројекта. Можете ли нам рећи шта се дешава са тим?

Па, то је у процесу, у смислу да јесмо... да постоји грант и могућност да почнемо да градимо. Још нема екстракције. И, наравно, то је читав ланац вредности који Финска жели да изгради. Нама у Финској је природа изузетно драгоцена. Све мора да се одвија у складу са најбољим еколошким стандардима, не само предвиђеним националним законодавством, већ и законодавством Европске уније. Али иначе, наравно, радујемо се наставку тог пројекта.

Али још није отворено?

Не, не, не. Градња тек почиње. И, наравно, то је такође дугорочан пројекат.

Верујете да можете да држите корак са највишим еколошким стандардима. Да ли ће то строго надгледати онај ко је за то задужен?

Знате, ово не би био први рударски пројекат који имамо у Финској. И, наравно, животна средина је кључна вредност за нас, не само са становишта да смо ми Финци, у суштини, у снажној и блиској вези са природом, већ и за, рецимо, туризам и све остало. И плус то је у нашем закону. Тако да ми то морамо да схватимо веома озбиљно. И ми то схватамо озбиљно. Али овакви пројекти никада се не дешавају преко ноћи. То је дугорочна фаза. То је као изградња нове нуклеарне електране. Такође је потребно много времена да се то уради заиста безбедно и према прописима које имамо на националном и међународном нивоу.

четвртак, 05. септембар 2024.
34° C

Коментари

Juga
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Trudnoca
Бесплатна вантелесна оплодња и у Нишу
Pun mesec
Како Месец утиче на физичко и ментално здравље
Mirjana
Преминуо Игор Холодков
Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару