Генерал Крга: Зашто смо у рат са НАТО ушли без стратегије безбедности, како су нас савезници оставили

Генерал Бранко Крга био је члан Штаба Врховне команде који је водио одбрану земље током НАТО агресије 1999. године. То тело било је предвиђено ратном формацијом и организацијом Генералштаба. Почетак рата на командном месту, чија је локација и даље тајна, били су сви генерали и председници СРЈ Слободан Милошевић и Србије Милан Милутиновић.

Саговорник РТС-а истиче да је распадом СФРЈ дошло до тога да нова држава од 1992. године није имала стратешке документе. Одбачени су Стратегија општенародне одбране и слични документи, а није донета нова стратегија националне безбедности, ни стратегија одбране, што је, како каже, био проблем.

“Међутим, то је на неки начин превазиђено ослонцем на разноразна искуства које смо имали из ратова у неким другим земљама и кризе на простору претходне Југославије, у другим деловима Хрватске, Босне и Херцеговине. И ми смо сва та искуства имали у виду при конципирању наших документа која су тада важила за почетак рата, односно за одбрану земље у почетном периоду рата”, објаснио је генерал Крга. 

Истакао је да је обавештајна служба уочи рата и током НАТО агресије имала четири нивоа деловања, што се и поклапа са теоријским поставкама рада обавештајних служби свуда у свету.

“Прво ниво, био је да достављамо информације о протеклим догађајима, шта се догодило, са неких форума, закључци, померања јединица, промена, распреда наоружања и војне опреме, начела употребе. И то смо ми годинама уназад радили и кроз наша документа, билтене и информације. Све је то било доступно најодговорнијим људима у Генералштабу и држави”, истакао је генерал.

Други ниво деловања био је да се достављају информације у реалном времену о текућим догађајима, како би државно и војно руководство могли да донесу одлуке. 

Трећи ниво деловања Обавештајне службе Војске Југославије био је да доставља процене о развоју догађаја, опет највишем војном и државном руководству.

"Проценили смо да ће бити рата"

 “У периоду пре рата било је доста великих дилема, преговори су још трајали од Рамбујеа па надаље, па све до 22. марта када је Холбрук (Ричард) био ту са екипом код председника Милошевића, значи преговори су неки трајали. И сад је било дилема, хоће ли бити рата, неће бити рата. И наша је улога била велика да кажемо – 'биће рата'”, указао је ратни начелник Обавештајне управе.

На основу процене да ће бити рата Војска Југославије је извршила измештање људи и технике из касарни и других војних објеката и премештања јединица на ратне локације. Тако да је, указује, НАТО авијација од 24. марта погађала празне војне објекте. 

Крга истиче да у четвртом нивоу деловања, а то је да се утиче на догађаје, војна обавештајна служба није била успешна.

“Ми смо давали инструкције нашим војним изасланицама широм света да они у том смислу делују, да објашњавају, да нема потребе ни за каквим оружаним сукобом, да сви проблеми могу да се реше мирним путем”, каже генерал. 

Додаје да је највећу активност војна обавештајна служба имала је током боравка Верификационе мисије ОЕБС-а коју је предводио Вилијам Вокер и покушаја те мисије да се за инциденте на Косову и Метохији оптужи југословенска страна.

Наводи да је Војска Југославије током боравка верификатора само одговарала на нападе на своје јединице.

У марту 1999. године било је касно

“На пример, ја сам имао разговор са војним изаслаником Америке и нудио сам му да се свака оптужба уверљиво провери на терену. Да се провери да ли се догодило или се није догодило. И он је рекао да је то добра идеја. Отишао је, то је било негде тако, можда око 10. марта 1999. Отишао је и вратио се за два, три дана, каже, оцењено је, вероватно код њих у Америци или у Бриселу, да је идеја добра, али да је касно. Значи касно, они су већ имали све механизме за то”, присећа се генерал Крга. 

“Контакт са немачким амбасадором у Генералштабу, Фон Грубер се звао. Ја сам покушао да му објасним да ми са Немачком имамо разна, кроз историју, лоша искуства. И да је сада прилика, да Немачка делује да до рата не дође, да се на неки начин, да кажем, превазиђе тај историјски неспоразум са Немцима. Он је исто рекао да је касно”, испричао је саговорник РТС-а.

Од других контаката са страним представницима истакао је сусрет с војним аташеом Јапана.

"Један интересантан контакт је са војним изаслаником Јапана. Он је неколико дана раније дошао код мене и просто је молећи износио своје, вероватно и мишљење својих претпостављених и сугестије да свакако избегнемо сукоб са Америком. Ако икако можемо да избегнемо сукоб, вероватно је имао виду њихово искуство из Другог светског рата и шта их је снашло”, указао је Крга.

Посебно је занимљив начин прикупљања информација војне обавештајне службе, а неке од метода су по први пут објављене у разговору за емисију Дозволите.

“Обавештајна управа и обавештајна служба је један систем или подсистем у оквиру система одбране који има низ елемената. Има војну дипломатију, има трупно извиђање од копнене војске, ваздухопловства, морнарице, електронско извиђање, сателитско извиђање, криптоанализу. Све смо то имали задејствовано знатно раније и то је функционисало”, објаснио је генерал.

Каже да су постојали и обавештајни центри у земљи и иностранству, односно агентурно деловање и то је систем који је веома активно радио, али није желео да открива више детаља на ту тему.

Подсетио је да је на основу информација обавештајне службе осим војних јединица, извршено премештање највиших државних и војних руководилаца.

"Да подсетим да смо ми почетак рата дочекали, то сам већ рекао, када се та дисперзија већ обавила, али и сви остали, укључујући и Генералштаб, на својим местима, укључујући и председнике. Два су била на командном месту, председник СР Југославије и председник Србије. Председник Црне Горе није био на том командном месту”, навео је ратни начелник Обавештајне управе, али није желео да открије на којој локацији или локације командног места.

Сателити и беспилотне летелице

Међутим, открио је да је сателитско извиђање војна обавештајна служба користила још у време СФРЈ и да је то било за садашње критеријуме врло застарела метода прикупљања информација. 

“Значи, закупи се сателит, сателитски снимци од неке државе која има сателите и они обилазе, како обилазе око Земље, снимају поједине појасе и те информације нама доставе. Онда наши у том Центру за сателитско извиђање врше анализу тога, да ли су наступиле неке промене у смислу распореда јединица, објеката, инфраструктуре. За садашње прилике то је правазиђени метод, поготово када има ових дронова, беспилотних летилица”, објаснио је Крга, али није навео које земље су нам слале сателитске снимке.

“Ми смо закључили већ у току рата је то било очигледно, а и после рата да је то неадекватно, да то не даје оне брзе одговоре које је ситуација захтевала”, нагласио је Крга.

Додао и да је већ почетком 90-их Југославија имала беспилотну летилицу са великим процентом завршену на Војнотехничком институту. 

“Фалило нам је нешто од електронске опреме. Међутим у време када су већ уведене санкције, то је било отежано да се набави и ми смо инсистирали да се уложе напори да се иде у том правцу, да се те беспилотне летелице развијају. Међутим нисмо наишли на довољно разумевања", рекао је Крга.

Тражење савезника

Бранко Крга је у време завршетка и после рата у Босни био на месту начелника Обавештајне управе и са те позиције и са још неколико генерала предлагао је после Дејтонског мировног споразума да се дефинише Стратегија националне безбедности и да један од елемената тог документа буде и став према савезништву.

“И нисмо наишли на разумевање све до 1999. године. Ја имам чак и неке папире, где се види како смо то покушавали. Покушавали смо и после, чак и после 5. октобра, и није то у довољној мери на нивоу државе схваћено. Тако да смо ми ушли у рат без савезника. Без формалног савезника”, указао је некадашњи начелник ратне Обавештајне управе.

Објаснио је да су и поред санкција, одржавани контакти са разним земљама у окружењу, са Русијом, Кином, па и са западним земљама. Али да је рат опет дочекан без савезника. 

"Наравно, било је доста реаговања, у јавности је и представљено реаговање тих страних земаља које су се противиле рату. Међу најактивнијима у том смислу била је Русија. Њена војска, њени медији, неки људи из политике, научници, тако даље, су указивали на штетност таквих мера које су предузимане против нас, али то нису били савезнички односи, значи на бази неког споразума где би се тачно знало ко шта чини у смислу помоћи кад наступи оваква ситуација”, објаснио је Крга.

Истиче да је то опомена и за садашње време. Како каже, показало се да се савезник не тражи онда када наступи невоља, већ да га треба неговати у континуитету.

У обавештајном рату веома важну улогу имале су и јединице за електронско извиђање и противелектронска дејства, која су се бавила прислушкивањем и електронским ометањем непријатеља.

"Наравно, оне су биле технички инфериорне у односу на тог агресора, али интересантну оцену је ту изнео један генерал амерички, Мекмастер, који је био саветник за националну безбедност Трампа. Он је у једном свом иступању изнео да смо ми, и поред тога што смо били технички инфериорни, у суштини надмудрили НАТО и закључио је да је та НАТО интервенција, како је оценио, била неуспешна”, нагласио је Крга. 

О поверењу у војни и државни врх

Рекао је и да је имао поверење у тадашњи војни и државни врх. Сматра да су се сви трудили да раде најбоље што су могли, посебно генерали који су чинили војни врх. Посебно јер су генерали на путу до највиших чинова прошли кроз бројне филтере.

Када је реч о државном руководству Крга наглашава: “Ми из војске смо, како да кажем, се односили према њима на један коректан начин. Они су били изабрани председници и ми смо ту околност поштовали што је неко председник и ми смо достављали информације. Када је дошло до промене власти 5. октобра, ми смо опет са другима, онима који су били на челу државе, наставили сарадњу у истој мери".

Додаје и да се сваком може наћи нека замерка, и да је могао више да уради и да ту мисли и на генерале. 

"Најбоље је да смо ми могли да одбијемо те све нападе снага НАТО. У првом дану да смо им оборили 20-30 авиона, рат би био другачији него што се одвијао. Тако да је питање поверења, неповерења, поготово када наступи таква једна околност као што је рат, мислим да је помало и штетно да се поставља, јер то одвлачи пажњу, развлачи потенцијале који треба да се сви уједине у функцији одбране земље”, сматра генерал.

Ахтисари, Черномирдин и Куманово

Бранко Крга је био присутан, са генералом Ојданићем (тадашњим начелником Генералштаба ВЈ) и генералом Ковачевићем, када су Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин 2. јуна донели документ којим је требало да се заврши рат.

“И ту је била врло тешка ситуација, сви наши представници, политичари и председник Милошевић, председник Милутиновић и министар Жика Јовановић, тако да су сви одреаговали да је то за нас неповољно, тај документ који је донео, да је то неповољно”, преноси Крга.

Затим је Ахтисари отишао, а са југословенском делегацијом остао је Виктор Черномирдин са неколико руских генерала. 

“Онда је председник Милошевић разговарао са Черномирдином детаљније око тога. Питао га, пошто је документ за нас неповољан, да ли Русија може да нам помогне да се бранимо и да се одбранимо од агресије НАТО. Черномирдин је рекао да неће да нам помогну, да не могу да нам помогну. И онда га је председник питао, Милошевић, да ли хоће да нам помогну да добијемо добру резолуцију у Савету безбедности, у вези са крајем рата. Он је рекао – 'хоћемо да вам помогнемо'”, присећа се Крга. 

Међутим, каже да се после испоставило да ни ту нису дали никакву инструкцију свом представнику.

"Тада је Сергеј Лавров био руски амбасадор у Уједињеним нацијама, нису му дали ту инструкцију, како треба да нас подрже у том смислу", истакао је генерал. 

Објаснио и да је после 25 година на једном догађају посвећеном годишњици бомбардовања сазнао од руских представника да је Черномирдин деловао мимо инструкција која је имао од председника Бориса Јељцина и Владе Русије, да је искључиво деловао по налогу или по захтевима Американаца. 

Занимљиво је било и реаговање руских генерала који су били у делегацији са Виктором Черномирдином. 

“Руски генерали били су изразито против таквог деловања Черномирдина, чак су тамо за време тог састанка и јавно одреаговали, ту је био генерал Ивашов на челу те групе, да је то како он представља неповољно за нашу страну”, испричао је Крга. 

Даље наводи да, када је око поноћи 2. на 3. јун војни део југословенске делегације (генерали Ојданић, Ковачевић и Крга) изашао из Белог двора где су одржани преговори, да су на вратима срели Миру Марковић и Војислава Шешеља. 

“И у току ноћи су Народна скупштина Републике Србије и Влада Савезне Републике Југославије донели одлуку да се тај документ прихвати. Зашто се то догодило? Вероватно су политичари који доносе одлуке на том нивоу закључили да би настали велики проблеми у нашој земљи. Долазило је лето, био је угрожен систем ЕПС-а, био је наговештај напада на неке фабрике хемијске, прехрамбене индустрије. Око 'Винче' је било исто неких инсинуација. Вероватно су они то све изанализирали и закључили да се тај документ прихвати”, казао је начелник.

Генерали Војске Југославије су по наређењу председника Милошевића 4. јуна кренули прво на Косово и Метохију, а затим и у тадашњу БЈР Македонију да се састану са представницима КФОР-а и договоре војно-технички споразум.

"Нису припадници војске били ти који су доносили одлуку да ли се да се прихвати документ или не. Ако се историјски гледано покаже да је то било добро, то је заслуга политичара. Ако се покаже да је лоше, опет је њихова одговорност за то", сматра Бранко Крга.

Он је на крају рекао да је атмосфера у војном врху, односно Штабу Врховне команде током договарања детаља војно-техничког споразума и у време потписивиња документа била двојака.

"С једне стране, сви смо се наравно радовали да дође до прекида, до заустављања рата, до прекида страдања народа и разарања земље. С друге стране, одмах смо уочили изразито негативан елемент тога папира, а то је да се наше јединице и војске и полиције повуку са Косова и Метохије. Знали смо наиме, није било ни тешко да се зна, да ће то изазвати велике проблеме за наше сународнике на Косову и Метохији", рекао је ратни начелник Обавештајне управе Генералштаба Војске Југославије.

Закључио да је људима који критикују тадашње потезе, лако да буду генерали после битке. Са друге стране, да је продужен рат, имали бисмо огромна страдања као што имамо и видимо у ратовима који се данас воде.