"Од агресије до новог праведног поретка" - у Дому војске обележено четврт века од НАТО бомбардовања

"Нема назад, иза је Србија", познату крилатицу 1999. године војници су упутили команди Приштинског корпуса из рова.

Корпус је, на челу са генералом Лазаревићем, бројао више од 80.000 људи и држао фронт од 250 километара. Током 1998. и 1999. изгубио је 639 припадника.

Ангажовање Приштинског корпуса (ПК) почело је 1998., а завршило се када и бомбардовање, у јуну, 1999. године.

"Драматично тешка ситуација за нашу земљу настаје 9. јуна када је Врховни савет одбране приморан да донесе одлуку о ангажовању и војске и снага МУП-а у противтерористичкој борби ради угушење оружане побуне. ПК је у тој фази извео девет противтерористичких акција, у којима је учествовало 24.000 припадника полиције и војске", рекао је генерал Лазаревић.

"Не можемо и нећемо да заборавимо"

Њих 750 страдало је током два и по месеца агресије, док је цивилних жртава било је три и по пута више – две и по хиљаде. Оштећена је инфраструктура, привредни објекти, школе и болнице.

"Не можемо и нећемо заборавити ни децу, ни цивиле, ни војнике, ни полицајце, ни мостове, ни инфраструктуру, ни сузе, ни страх, ни неверицу да будемо нападнути, ми – који смо милионе жртава принели за бољи и праведнији свет, оснивачи смо Лиге народа и УН-а, борили смо се и највише жртава као народ приложили и против фашизма и против нацизма", рекао је министар одбране Милош Вучевић.

Министар полиције подсећа да је бомбардовање наше земље опомена човечанству. Над Србима је, каже, демонстрирана сила чије се последице осећају и данас.

"Нема оправдања за учињене злочине над нашим народом и земљом. Бранили смо слободу да би наша деца и будућа поколења живела у миру, као и да бисмо створили стабилну државу, способну да носи савремено и модерно уређење, које ће наставити да граде“, навео је министар унутрашњих послова Братислав Гашић.

Отворена и изложба

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић сматра да 25 година од једног догађаја представља прву довољну временску дистанцу са које историјско збивање може да се сагледа целовитије, озбиљније и објективније.

"Када је реч о важним историјским догађајима, попут овога, који је окупио еминентне стручњаке са свих крајева света, та тврдња се чини још уверљивијом", каже Селаковић.

Након отварања конференције, у Војном музеју отворена је изложба "Србија памти - 25. годишњица одбране отаџбине од НАТО агресије".

Публика ће до 14. априла у пет тематских целина моћи да види 150 експоната, шест мултимедијалних садржаја и 30 паноа.