Таковска 10: Шта ће разрешити нови избори у Београду
Директор агенције "Фактор плус" Владимир Пејић не очекује да се расписивањем београдских избора политичке страсти смире, али сматра да ће доћи до прегруписавања снага. Професор ФПН Душан Спасојевић истиче да улазимо у једну врсту политичке кризе. Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да ће гласачима бити потребан додатан енергетски подстицај, а извршни директор Цесида Бојан Клачар открива можемо ли очекивати нека изненађења.
Грађани Београда ће, највероватније, и трећи пут гласати у шест месеци. Шта ће нови избори за градску скупштину променити на политичкој слици главног града и Србије?
Пејић: Сад мирније него у децембру, али не треба очекивати улазак у мирну луку
Директор агенције "Фактор плус" Владимир Пејић не очекује да ће расписивањем градских избора политичке страсти да се смире, али оцењује да је већ сада мирније него што је било до децембра.
"Кулминација је доживљена 17. децембра и неколико дана после тога, када смо имали протесте и све што се дешавало иза Нове године, после тога долази до извесног смирења и без обзира на оно што се пише и говори не осећа се тензија у тој мери. Тако да мислим да ће се и када прођу ти београдски избори, да неће бити тако напето као што је било пре 17. децембра", каже Пејић.
Међутим, напомиње, не треба очекивати улазак у неку мирну луку и условно речено нормалан политички живот.
"Очекујем да ће доћи до прегруписавања снага, како на страни власти, тако и опозиције, без обзира на исход избора. Онда очекујем да ће уз благо захуктавање проћи и локални избори који следе, уколико не буду у исто време, што вероватно неће бити, и да тек у неком наредном периоду, можда тамо од јесени, очекујемо ново загревање пред неке нове изборе", додаје Пејић.
Објашњава да се актери на политичкој сцени и бирачи енергетски испразне, што се осећа у медијима, пошто у атмосфери нема толике напетости.
"И протести, који су у почетку били мало интензивнији, после су спласли. Нема те напетости", каже Пејић.
Дејан Вук Станковић: Изборне страсти се неће смирити, већ каналисати у кампањи
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да се изборне страсти неће смирити, већ ће се каналисати вођењем кампање.
"Биће потребно емитовати вишак енергије уколико сте политички актер, зато што су грађани и помало уморни од избора. Ми имамо честе циклусе избора, имамо велику засићеност грађанства сталним изласком на изборе", наводи Станковић.
Подсећа да је у децембру била висока излазност, али не већа од 60 одсто, што је у границама онога што се иначе дешава.
Гласачима ће бити потребан додатан енергетски подстицај, додаје Станковић, и зато што је СНС могао да формира градску власт, без обзира на то како би она била компонована, али је то свесно избегла и ставила на неки начин себе у ризик да трчи поново изборну трку.
Две ствари могу да подигну тензију, истиче Станковић.
"Једно је предлог председника Странке слободе и правде Драгана Ђиласа да се, док се не спроведу све препоруке ОДИХР-а, донесе лекс специјалис о одлагању избора, што значајно компликује ситуацију. Друго је једно помало метафорично изјашњење господина Милоша Павловића, испред такође коалиције 'Србија против насиља', односно 'Београд против насиља', који је изборе назвао Стаљинградском битком, дакле или ми или они, нема идеологије, нема конкуренције програма, него боримо се против диктатора. То је реторика која вас уводи у зону великих политичких и пре свега реторичких сукоба", истиче Станковић.
То је двосмерна улица, додаје Станковић и напомиње да то није логика само једне стране.
"Бојим се да тиме клизимо ка томе да кампању уместо конструктивног дијалога и укрштања аргумената заправо претворимо у један сусрет негативних кампања две стране", оцењује Станковић.
Спасојевић: Улазимо у једну врсту политичке кризе
Ванредни професор Факултета политичких наука у Београду Душан Спасојевић каже да ће избори смирити атмосферу, јер када је у току изборни процес странке су њему посвећене, али и бирачи прате изборе, навијају, подржавају.
“Али се плашим да се тензије неће смирити, између осталог што вероватно нећемо ни након избора имати неку врло јасну већину и градску власт пуног легитимитета. И претпостављам зато ће се све до ових локалних избора који нам следе до лета та тензија некако одржавати. Посебно ако имамо и у виду резолуције Европског парламента и евентуалну расправу о изборним условима и о томе на који начин су се одвијали избори 17. децембра”, наводи Спасојевић.
Спасојевић сматра да улазимо у једну врсту политичке кризе.
“Која неће вероватно бити тензична у пуном смислу, али ће трајати доста дуго и на неки начин ће тражити пажњу јавности и политичких актера и вероватно ћемо морати још пуно пута на овакав начин да анализирамо изборе”, наводи Спосојевић.
На питање где очекује да се те тензије показују, Спасојевић каже и у Скупштини, али и у изборном процесу.
“Сваки изборни процес чије резултате не знамо и који је компетитиван у том смислу ће подразумевати оштру борбу између страна. Тако да очекујемо да такви буду и београдски избори, а и они који следе не само у Београду, него и у градовима у којима ће бити неизвесна трка. Биће ово занимљиво пролеће и лето”, наглашава Спасојевић.
Клачар: Не очекујем да се сценарио драматично разликује од 17. децембра
Један од показатеља смиривања тензије би било бирање скупштинских тела, почев од председника Скупштине, који је неопходан да би се београдски избори уопште расписали. Извршни директор Цесида Бојан Клачар каже да не очекује ни да то прође без тензија иако је сасвим јасно да ће то морати да се деси веома брзо.
“Србија нема класичну политичку кризу, класична политичка криза значи да немате већину, да имате проблеме са функционисањем коалиције, да имате блокаде институција. Овде се више ради, ја бих то тако дефинисао, једној хроничној политичкој тензији, хроничној политичкој конфронтацији, једном изузетно ниском поверењу која не траје неколико недеља и не траје од 17. децембра. Да траје од 17. децембра, ови ванредни београдски избори би врло вероватно били и завршетак те тензије”, наводи Клачар.
Када је реч о новим изборима, Клачар истиче да не очекује да сценарио буде драматично различит у односу на 17. децембар.
“С тим што, и то је врло важно рећи, мандат или два или три мандата може да се деси разлика, а то може заправо да значи да тас оде на једну и на другу страну, али ја нисам сигуран да чак и у том сценарију се добије једна релативно комотна већина, да ће то бити излаз из наше кризе”, истиче Клачар.
Може ли бити договора око датума избора
Клачар поручује и да су покретање разговора између актера, подизање међусобног поверења и договор око неких базичних услова једини начин да се изађе из ове тензије.
“Избори би били решење кризе да постоји договор око услова, да ових дана власт и опозиција седну заједно и да се договоре око неких минималних критеријума”, рекао је Клачар.
Професор Спасојевић наводи и да би договор око датума избора могао да буде та кључна тачка.
“Сада видимо да се отворила расправа када ће бити нови београдски избори и ту би рецимо можда нека врста компромиса могла да најави неке мирније односе, али искрен да будем не очекујем да ће се то десити, пре свега зато што ће очигледно практично сваки глас бити важан у овом изборном циклусу”, сматра Спасојевић.
Што се тиче датума избора, Станковић сматра да је то ствар коју не треба политизовати, већ ствар која има законску димензију, као и једна од ствари коју треба препустити процени онога који о томе одлучује, а то је власт.
"Зашто би власт давала компромис опозицији која креће са причом о томе како београдски избори треба да буду Стаљинградска битка", сматра Станковић.
Које препоруке ОДИХР-а се могу применити до избора
Говорећи о препорукама ОДИХР-а о изборним условима у Србији, Клачар каже да је ОДИХР дао 25 препорука у свом финалном извештају, од тога седам приоритетних.
“Од тих 25 препорука постоји неколико њих које се сигурно могу испунити до 28. априла, сасвим сигурно могу до 2. јуна, неке од њих и у потпуности. Дакле, ОДИХР тражи да се дозволи да једно лице може потписати подршку не само једној, него више листа, то је рецимо препорука која може да се усвоји. Препорука која говори о томе да треба бирачи да се едукују о својим правима, превасходно онима који су односно на тајно гласање”, наводи Клачар.
Додаје да се такође може имплементирати и препорука која се тиче Агенције за спрачавање корупције да се промптно објављују одлуке које су везане за прекршаје које учине поједини јавни функционери.
“Може се релативно брзо преиспитати правило које се тиче пословне способности и статуса таквих лица у бирачком списку. Могу се организовати мало интензивнији тренинзи за представнике изборних комисија. То су све препоруке које се могу остварити у потпуности или делимично до избора”, додаје Клачар.
Међутим, поручује, оно што је камен спотицања су најважније и најсложеније препоруке које се налазе у седам приоритетних препорука, а посебно се мисли на препоруку која је најважнија за тренутну ситуацију у Србији – то је ревизија бирачког списка, као и решавање проблема појављивања јавних функционера на партијским позицијама.
“То су препоруке које траже време. То су препоруке које траже промену закона, а када се закон измени, онда то заправо значи да се мора проћи читава процедура у парламенту. Оно што је најважније, ако тај посао желе да се уради од почетка до краја, ја бих рекао да за ревизију бирачког списка, ако желе да се ураде све оне три фазе које припадају том делу посла, чак и да су избори 2. јуна, тај посао се не може урадити до краја”, наводи Клачар.
Ипак, напомиње, постоје ствари које се могу урадити.
Указује да може да се формира радна група или тело, које би било састављено од различитих људи, представника власти, опозиције и цивилног друштва, која би кренула са тим радом, могу се урадити статистичке анализе, може се подићи транспарентност и вероватно се може договорити методологија како да се део теренске провере спроведе.
“Али камен спотицања настаје заправо са том препоруком, јер су ту највећа очекивања опозиције и опозиционе јавности, а у суштини ревизија бирачког списка се до 28. априла фактички не може урадити или се може урадити веома мало. То је просто посао који тражи време”, објаснио је Клачар.
И професор Спасојевић сагласан је да се ревизија бирачког списка не може урадити за неколико месеци, али истиче медије који су међу седам препорука.
"То је успостављање већег медијског плурализма и давање већег простора странкама опозиције које уопште нису присутне на неким од медија са националном покривеношћу. То ствара заправо веома неравноправне услове и то је нешто што би могло да се реши веома брзо. У тим препорукама се спомиње и РЕМ и његова пасивност и заправо некоришћење оних механизама који су њима на располагању да укажу на ствари које су лоше”, рекао је Спасојевић.
Дејан Вук Станковић објашњава да избори не могу да се одложе до у недоглед, а препоруке ОДИХР-а су специфичне и не зна се колико је замишљено да траје њихова примена.
Указује да је до сада већ урађена дигитализација бирачког списка и да је ту направљен један технолошки искорак.
"Има нешто што се зове грађанска култура, где ја мислим да треба да учествују сви политички субјекти, држава, медији, сви они који учествују, а то је да људи када промене пребивалиште, када се одселе, да они сами из свог осећаја грађанске дужности да се пријаве да више нису ту, да позиви не би стизали на адресе на којима више нису. Не можете очекивати да апсолутно држава у једном кратком временском периоду, два до три месеца, пречисти цео бирачки списак", истиче Станковић.
Пејић сматра је јако битан контролни механизам и ко ће утврдити да ли су те мере спроведене у потпуности, делимично или само мало.
"Где је граница, где ће опозиција прихватити и рећи – ми по тим условима идемо на изборе. За медије се апсолутно слажем, за РЕМ се слажем, али који је то параметар који ће рећи сада постоји довољна слобода медија. Можете да отворите апсолутно све медије и опозиција каже – то није довољно и нема избора", указује Пејић.
Какве су прогнозе – може ли доћи до великих промена
Пејић, упитан да ли очекује да дође до озбиљнијих померања на политичкој сцени од пресека који смо имали 17. децембра, каже да бирачко тело није у тој мери осетљиво да би долазило до тако великих промена у релативно кратком периоду.
Међутим, оцењује да могу да се промене одређени параметри, као и неки учесници.
"Већ имамо покрет ‘Ми‘, који није у оном облику какав је био на тим изборима. Опозиција, не знамо како ће изаћи, вероватно ће остати листа Србија против насиља, али вероватно ојачана. Странке које су на власти излазе у коалицији, заједно, дакле у различитом формату", додаје Пејић.
Постоји још једно мерило, додаје, а то је излазност.
"Уколико се, хипотетички говорим, смањи излазност и чак значајно смањи за неколико процената, питање је чији су то бирачи и како ће то утицати на коначан резултат", сматра Пејић и оцењује да ће ситуација после избора математички бити јаснија.
Спасојевић каже да је ово прилика за прекомпоновање
"За сада једна од опција је да се направи једна заједничка листа која би била од Народне странке, Доста је било и Двери, они би вероватно, бар по претходним резултатима, ушли у парламент. Да ли би за њих било боље да иду са 'Србијом против насиља' или одвојено – то је дискутабилно питање. Несторовић ће ићи самостално као и до сада и мислим да ћемо доћи у релативно сличну ситуацију као и сада. Оно што је проблем то ће мали бројеви одлучивати мандате", додаје Спасојевић.
Дејан Вук Станковић сматра да ће велико изненађење бити ако ишта од покрета "Ми – глас од народа" остане на изборима после раздора, који је вероватно разочарао њихове бираче. Напомиње да ће покрет, који је раније био ван радара главних конкурената, свакако бити предмет критике и једних и других.
Ко би могао да буде изненађење избора
На питање ко би могао да буде изненађење београдских избора, Клачар каже да би теоријски то могао да буде неко ко би се појавио као нови актер са другачијом кампањом и са неким средњим или трећим путем.
"То је оно што је био Несторовић 17. децембра. Али како су стари Грци говорили, два пута се у исту реку не може ући, тако да би било изненађење да се два пута за кратко време понови један исти сценарио, посебно у контексту чињеница да је дошло до поделе, а и он неће имати више такву комфорну позицију", наводи Клачар.
Навео је и пример који би, како каже, могао да буде занимљив.
"Рецимо, учешће 'Крени промени' Саве Манојловића би могло да промени неке ствари. Дакле, неки нови актер, неоптерећен баластом прошлости. Појављивање Саве Манојловића би могло више да захвати бирача од центра и левице", рекао је Клачар.
Истиче да када је реч о овим изборима јесмо кренули ка некој врсти двопартизма.
"Али, врло је важно рећи, ово је један двопартизам који настаје мало исфорсирано, не баш природно, и ту се поставља прво и велико питање да ли ће те две сада велике листе, посебно ако ДСС оде на листу 'Србије против насиља', односно 'Беогад против насиља', да ли ће то правити синергију, да ли ће бити довољно мобилишуће за људе да изађу на изборе, јер овде питање излазности може бити питање оног мандата или два или три када говоримо о потенцијалним променама", објаснио је Клачар.
Када је реч енергетској испражњености, каже да ту види више предност на страни владајуће коалиције.
"Зато што када имате уморне бираче, а има их и власт и опозиција у овом моменту, онда и теорија и пракса кажу да је у бољој позицији она страна која има организацију и нешто снажнију страначку идентификацију, то је у овом случају владајућа странка", наводи Клачар.
Питање је, додаје, и ко може да има хипотетички већи резервоар гласова, као и да и ту малу предност даје владајућој странци.
"И четврто питање јесте ко ће успети да наметне тај водећи наратив, ту водећу реч у кампањи и ту је рецимо борба око датума. Због тога владајућа коалиција и опозиција виде другачије датуме зато што ранији датум више поспешује тај наратив који одговара власти, а то је да се ради у једном уобичајном процесу. Неки новији термин избора, мало другачији, који би ишао мало ближе јуну је заправо већа комуникацијска предност опозиције, јер он говори о томе да је власт пристала на одређене уступке и да је власт одреаговала на притиске који су дошли и споља и изнутра", закључује Клачар.
Коментари