Србија од 2014. купила наоружање за три милијарде долара

Војска Србије је после паузе од четврт века од 2016. године почела капиталну куповину наоружања и војне опреме. Од времена ЈНА таквих улагања је било мало. До 2016. године набављани су наоружање за специјалне јединице, опрема за електронско извиђање, балистичка заштитна опрема, униформе и ремонтовани су ваздухоплови.

Иако су у већем броју земаља Европе од 2014. године и почетка кризе у Украјини почели да расту трошкови за одбрану и правиле се листе наруџбина за наоружање - Србија је капитална улагања почела 2016. године. Ради лакшег упоређивања са земљама региона, за ову анализу користимо вредности у америчким доларима за сваку годину понаособ.

Уколико се упореде закони о буџету и закони о извршењу буџета у Србији и Босни и Херцеговини и подаци НАТО-а за земље чланице у региону, долази се до приближно тачног износа и одговора на питања ко највише купује оружје и ко је највише повећао војни буџет од 2014. године.

Војни буџет Србије три пута већи у динарима

Војска Србије је 2014. године имала војни буџет од 777 милиона долара, пре свега због мале вредности долара у односу на евро у тој години. Удео буџет одбране у БДП-у Србије износио је 1,6 одсто.

Наредне, 2015, Војска Србије имала је буџет од 515 милиона долара или 1,3 одсто бруто домаћег производа.

Онда је уследило повећање. И то крајем 2016. године. Са планираним средствима и додацима из резерве и неутрошеног новца из других министарстава Војска Србије је 2016 имала буџет од 523 милиона долара из буџета и у децембру додатних 131 милион. Укупно 654 милиона долара или 1,6 одсто БДП-а. Тада су купљена два хеликоптера из Русије и почео посао набавке хеликоптера од компаније Ербас.

Војска Србије је 2017. године имала на располагању 639 милиона долара или 1,54 одсто бруто домаћег производа.

Наредне 2018, војска је добила буџет од 867 милиона долара или 1,71 одсто бруто домаћег производа.

Раст је настављен и 2019. године када је српски војни буџет износио 986 милиона долара и 1,92 одсто БДП-а. У тој години почело је плаћање више система, а то су пре свега кинески систем ПВО ФК-3, руски хеликоптери Ми-17 и Ми-35 и ракетни систем ПВО Панцир С1.

Уследио је и нови велики скок 2020. године, када је из редовног буџета и резерви систем одбране добио милијарду и 50 милиона долара. Што је те 2020. године било 2 одсто бруто домаћег производа.

Највећи војни буџет 2023.

А затим и највећи скок. Србија је 2021. за војску наменила милијарду и 463 милиона долара или 2,54 одсто БДП-а.

За 2022. годину систем одбране имао је на располагању милијарду и 247 или 1,97 одсто бруто домаћег производа.

И последњи подаци, који се могу упоређивати и са суседним земљама говоре да је Србија 2023. године на одбрану потрошила милијарду и 510 милиона долара што је највећи износ у новијој историји и чинио је два одсто бруто домаћег производа.

Када подвучемо црту, може се слободно рећи да је Војска Србије утростручила војни буџет у периоду од 2014. до 2023. године. Међутим, треба имати у виду да буквално од распада бивше Југославије није било капиталних улагања у војску и Војска Југославије је имала значајне губитке 1999. године.

На набавке наоружања Србије је у периоду од 2014. до 2023. године потрошила укупно око 2 милијарде и 870 милиона долара. У овај износ не улазе авиони Миг-29, тенкови Т-72Б1МС и оклопна возила БРДМ-2МС које је Србији донирала Русија.

Румунија купила наоружање за 12 милијарди долара

Када говоримо о куповини наоружања, прво место заузима највећа земља Румунија. Од 2014. до 2023. Румуни су купили наоружање у вредности од 11,95 милијарди долара. Највећу ставку заузимају ракетни систем ПВО Патриот, оклопна возила, ракетни системи ”Химарс” и борбени авиони Ф-16.

На другом месту је Мађарска са 8 милијарди долара. Влада у Будимпешти је практично куповала све осим борбених авиона. Набављене су пушке и пиштољи, тенкови Леопард, више врста оклопних возила, самоходне хаубице ПзХ-2000 и ракетни системи за противваздухопловну одбрану НАСАМС.

Трећа је Србија са знатно мање трошкова 2 милијарде и 870 милиона долара. Куповани су хеликоптери, дронови, транспортни авиони, радари и ракетни системи за противваздухопловну одбрану, као и наоружање и опрема за пешадију и специјалне јединице.

На четвртом месту је Бугарска са 2,8 милијарди долара. Највише новца отишло је на плаћање осам вишенаменских борбених авиона Ф-16.

Пета је Хрватска са 1,6 милијарди долара. Највећа ставка су оклопна возила, хеликоптери и део уплате за борбене авионе Рафал.

Даље, на шестом месту стоји Албанија са 317 милиона, седма је Северна Македонија са 273, а осма Црна Гора са 124 милиона. Занимљиво, последња је Босна и Херцеговина са само 15 милиона долара купљеног наоружања, иако није најмањи сусед Србије.

Мађарска и Румунија највише повећале војни буџет

У погледу повећања војног буџета у периоду од 2014. до 2023, ситуација је слична као и код куповине наоружања.

Прва је Мађарска, чији је војни буџет увећан за 4,16 пута у доларима или 6,44 пута у форинтама.

Друга је Румунија са повећањем у доларима од 3,15 пута и 4,36 пута у националној валути - леј.

Треће место заузима Бугарска са повећањем од 2,5 пута у доларима и 3,1 пута у левима.

Четврта је Северна Македонија са 2,37 пута већим буџетом у доларима и 2,96 пута у денарима.

На петом месту је Србија са увећањем војног буџета у периоду од 2014. до 2023. у доларима од 1,94 пута или 2,82 у динарима.

Шеста је Албанија са 2,08 пута више новца за војску у доларима и 2,14 у националној валути лек.

Седма је Црна Гора са увећањем од 1,9 пута у доларима и 2,36 пута у еврима.

Претпоследње, осмо место држи Хрватска са 1,3 пута више пара за војску у доларима и 1,6 пута у кунама и еврима.

Последње девето место заузима Босна и Херцговина која је симболично увећала војни буџет у доларима за пет одсто или 39 одсто у конвертибилним маркама.

Трошкови за одбрану бићи исти или већи и наредних година. Румунија планира набавку вишенаменских борбених авиона Ф-35. Мађарска наручују нове количине наоружања, а већина земаља региона мења совјетску и руску технику куповином западне, која, као и све ново и западно - кошта много новца.

Србију очекују модернизација копнене војске и, у перспективи, набавка вишенаменских борбених авиона што ће и бити потенцијално највећа ставка у буџету одбране у наредним годинама.