Самит лидера ЕУ и Западног Балкана у Бриселу, чекајући декларацију

Самит Западног Балкана и Европске уније je у току. Више тема је у фокусу, између осталог економија, план за економски развој Западног Балкана, план од шест милијарди евра које је представила прошлог месеца Европска комисија.

Први пут прилика да се на највишем политичком нивоу разговара о томе са земљама на које се тај план односи.

Такође и питање које стављају представници Европске уније у први план је усклађено са спољном политиком Европске уније укључујући и санкције према Русији.

Такође у центру пажње је и питање нормализације односа Београда и Приштине. Лидери, односно земље чланице Европске уније, усвојили су декларацију у којој се између осталог подржава пуноправно чланство Западног Балкана у Европској унији и наглашава намера да се процес приступања убрза.

С друге стране, од земаља региона се очекују реформе и посвећеност вредностима Европске уније, како се каже у тој декларацији.

Председница Владе Србије Ана Брнабић каже да "ми са Западног Балкана можемо да добијемо додатна средства од неких чак шест милијарди евра".

"Очекујем четири милијарде у кредитима и две милијарде кроз грантове, односно бесповратна средства. Наравно, то ће бити као и увек у партнерству са ЕУ, у сарадњи са ЕУ условљено неким реформама, али ми од реформи не бежимо. Мислимо да су оне увек у интересу и наших грађана и наше привреде, тако да ћемо наставити да се бавимо реформама и пре свега да остајемо посвећени области владавине права“, каже Брнабићева.

Председник Европског савета Шарл Мишел рекао је да ће на Самиту са Западним Балканом потврдити још једном одлучност да раширених руку дочекају ове земље као чланице Европске уније.

"То значи да треба да се проведу реформе, пре свега у области владавине права, али да и Европска унија мора да уради свој домаћи задатак и припреми се за проширење“, нагласио је Мишел.

Нормализација односа Београда и Приштине је једна од ствари која се наглашава непрекидно на оваквим састанцима, као питање које треба да се реши пре потенцијалног чланства земаља Западног Балкана у Европској унији.

Јуче су министри европских и општих послова усвојили закључке о политици проширења свим земљама појединачно, а у делу који се односи на Србију каже се између осталог да се позива Европска комисија и високи представник Борељ да допуне позицију за поглавље 35, које се односи на нормализацију односа са Приштином, како би она одржавала обавезе Србије проистекле из споразума о нормализацији и анекса о имплементацији и захтева.