Аналитичари у Бриселу о плану Европске комисије за раст Западног Балкана

План Европске комисије предлаже интеграцију земаља Западног Балкана у седам сектора јединственог тржишта ЕУ, бесповратну финансијску помоћ од две милијарде евра и повољне зајмове од четири милијарде у периоду од 2024. до 2027. године. 

Постепена интеграција у јединствено тржиште предвиђа слободно кретање робе, услуга и радника, јединствену зону плаћања, путног саобраћаја, енергетског тржишта, јединствено дигитално тржиште и интеграцију индустријских ланаца снабдевања.

План предлаже и комплетирање заједничког регионалног тржишта на Балкану заснованог на правилима и стандардима ЕУ, што би потенцијално могло да донесе 10 одсто раста њиховим економијама.

Представљање реформске агенде

Свака од земаља би требало да представи реформску агенду чије ће испуњавање бити услов за уплату нових средстава из европског фонда за раст.

Добро спроведен план раста, по мишљењу комисије, могао би да удвостручи економије региона у наредној деценији.

Међутим, многи познаваоци процеса упозоравају на то да би план могао да буде пропуштена прилика да се на Западном Балкану врати поверење у процес приступања.

Стевен Блокманс: План у финансијском смислу недовољан

Стевен Блокманс, из Центра за европске политичке студије, сматра да је план позитивни сигнал спремности ЕУ да убрза неке интеграционе процесе, али да је у финансијском смислу недовољан.

"Буџетски оквир од шест милијарди који је Европска комисија предвидела недовољан је да се смањи економски јаз између ЕУ и Западног Балкана, за коју и сама комисија примећује да се заправо проширио последњих година. Ако се узме у обзир економски напредак земаља чланица ЕУ, које добијају десет пута више из структурних фондова ЕУ него Западни Балкан, као и економски утицај кризе и рецесије – јасно је да ће понуда од шест милијарди евра свакако помоћи, али је у широј слици то само кап у мору", сматра Блокманс.

Аднан Ћеримагић: Земље ће морати да "чекају једна на другу" 

Аднан Ћеримагић из Европске иницијативе за стабилност верује да ће план за раст донети користи појединим секторима који ће се интегрисати у заједничко европско тржиште, али да се тај ефекат неће прелити на друге области, нити створити политичку вољу за реформе које воде ка ЕУ.

"Ако говоримо о учешћу у Јединственој зони плаћања, то ће значити лакше слање новца у ЕУ и обрнуто, што ће користити дијаспори и другима да јефтиније шаљу новац. Међутим, скептичан сам да парцијални приступ који покрива групе и делове привреде може да створи нову политичку енергију, да би људи рекли – ево, ЕУ је сада озбиљна, хајде да радимо на реформама и уласку у ЕУ", каже Аднан Ћеримагић.

Ћеримагић сматра да је проблем и то што је услов за коришћење плана комплетирање заједничког регионалног тржишта, јер то значи да ће земље морати да "чекају једна на другу", уместо да напредују према сопственим заслугама. 

"Страхујем да политичари који желе реформе и ЕУ неће моћи на основу овога да формулишу јасну поруку за грађане. Могу да кажу – бићемо чланица ЕУ, можда 2030. или касније, ако спроводимо реформе, и ако се ЕУ изнутра реформише. У међувремену, имамо понуде парцијалне економске интеграције за које је тешко објаснити колико зависи од нас", рекао је он.

Корина Стратулат: Да ли ће новац заиста моћи да потече ка Балкану

Корина Стратулат из Центра за Европску политику у Бриселу каже да Европска комисија није одговорила на очекивања да ће представити мапу пута за фазну интеграцију и иновативни приступ политици проширења.

"Представљени план је више ‘посао као и обично’ и не одговора тврдњама о изузетном времену у којем живимо. Нисмо сигурни да ли ће новац заиста моћи да потече ка Балкану, јер су услови врло строги и то управо они са којима нису успевали да се изборе до сада. Уколико су део помоћи зајмови које касније треба враћати, то може бити привремена помоћ, али је питање колико ће бити ефикасна", наводи Стратулат.

Стевен Блокманс: У плану нема визије фазног приступања

За Стевена Блокманса из ЦЕПС-а, одговорност за мањак амбиције у плановима за Западни Балкан, није само на Европској комисији. Сматра да су Украјина и Молдавија учиниле много више за свој европски пут него земље Западног Балкана.

"Није реално било очекивати да ће због геополитичке ситуације комисија сада мање инсистирати на владавини права, вредностима и усклађености са спољном политиком. Ако се тражи геополитички приступ, онда и земље Западног Балкана треба да се ускладе са позицијама ЕУ, уместо да флертују са Русијом. То је веома снажан сигнал који је послат и које земље треба да схвате озбиљно", каже он. 

Проблем са планом Европске комисије по Блокмансу је и у томе што није понудио никакву идеју како да се реформише процес, који због принципа једногласности има безброј могућности блокаде.

У плану нема ни визије фазног приступања које би донело више приступа институцијама, више финансија у замену за више реформи, на предвидљив начин, наводи Блокманс.

У Украјини и Молдавији постоји много већи ентузијазам за прикључење ЕУ

Аднан Ћеримагић сматра да у Украјини и Молдавији постоји много већи ентузијазам са прикључење Европској унији, док је на Западном Балкану реалност потпуно другачија.

"Земље Западног Балкана и ЕУ су изгубиле међусобно поверење. Верујем да пре свега ЕУ треба да учини пуно озбиљнијих корака према земљама Западног Балкана, како би код оних који желе приближавање ЕУ, та перспектива постала веродостојнија и стварнија", рекао је Ћеримагић.

Ћеримагић верује да би ЕУ требало да Западном Балкану, Украјини и Молдавији понуди гаранције да ће земље кандидати који се реформишу напредовати без обзира на то шта се дешава у унутрашњим реформама Уније. Та понуда би се односила на значајно већа финансијска средства, чланство у заједничком тржишту и приступ институцијама ЕУ

О плану за раст Западног Балкана и другим препорукама Европске комисије изјасниће се лидери Европске уније на самиту у Бриселу 14. и 15. децембра.