Други дан Самита ЕУ – очекују се закључци лидера ЕУ о КиМ, у фокусу Блиски исток и Украјина

Јучерашњи дан Самита био је резервисан за разговоре у којем су били укључени представници Београда и Приштине и три лидера, три највеће земље Европске уније, и други европски челници. Упркос присуству на највишем политичком нивоу није дошло до помака и до неког битнијег напретка у разговорима.

Разговори су трајали врло дуго, а ако би морали да се сумирају у једној реченици до неког договора или помака није дошло јер Приштина није била спремна да прихвати предлог формирања и статута Заједнице српских општина који је представила Европска унија.

Дебата о Косову, односно о дијалогу Београда и Приштине није у потпуности завршена. Очекује се да ће о томе бити речи и данас и да ће на крају заседања бити усвојени и закључци лидера Европске уније о дијалогу Београда и Приштине.

У седишту Европске уније водила се интензивна дебата која је трајала пет сати о горућем питању Блиског истока, о сукобу Израела и Хамаса.

Око поноћи је ипак завршена договором о поруци Европске уније у овом тренутку – затражени су хуманитарни коридори и паузе у непријатељствима, како је речено, које би омогућило да хуманитарна помоћ несметано дође до оних којима је неопходна у Гази.

То је било проблематично, између осталог, и због тога што су одређене земље Европске уније, као што су рецимо Аустрија, Чешка и неке друге, сматрале да та употреба речи примирја и наметање примирја значи спречавање Израела да се бори против тероризма и да одговори на терористички напад Хамаса.

Закључено је оваквом формулацијом и позивом на хуманитарне коридоре, хуманитарне паузе и уз један битан додатак затражен  на иницијативу Шпаније која је председавајућа Европском унијом, а то је одржавање мировне конференције у наредним месецима која би се бавила оживљавањем политичког процеса на Блиском истоку.

Тема Блиског истока синоћ је однела практично све време за дебату и данас се лидери враћају на Украјину у вези са којом настоје да пошаљу поруку како она не одлази у други план и како подршка Украјини неће бити мања због тога што сада пажњу у великој мери одвлачи питање Блиског истока.

Помоћ Украјини блиско је повезана са другом важном темом о којој се  разговара, а то је ревизија седмогодишњег заједничког буџета Европске уније. У овом моменту треба пронаћи нека недостајућа средства, видети који су приоритети за предстојеће 3 или 4 године у трошењу и неких 50 милијарди које би требало пронаћи за даљу финансијску помоћ Украјини.

Начелни договор о томе да се ова ревизија оствари до краја године је постигнута, али постоје још многи детаљи које треба утаначити.