Претрес амандмана на медијске законе, завршена расправа о буџету; Посланици ССП-а покушали да унесу лутку са ликом Ђиласа

Министарка правде Маја Поповић реаговала је на речи које је користио посланик Милош Парандиловић из посланичке групе Народни покрет Србије-Еколошки устанак-Ново лице Србије,  током расправе и позвала га је на академско држање.

"Обратила бих се овом приликом Парандиловићу после његових излива беса, слушам и понешто записујем. Назвали сте колеге посланике примерцима, медиокритетима, корумпираним сатрапима, прелетачима, дезоријентисаним, чопором паса итд. Ја бих вас замолила за академско држање у овом дому који треба да буде највиши", рекла је Поповић.

Како је навела, све време се током његових критика питала у којој земљи он то живи. "Па зар не видите да у свакој области друштвеног живота постоји само напредак и резултати су ту. Јел' ви не видите болнице које су саграђане, путеве, јел' не примате плату која се повећава, јел не схватате да су пензије више. Обраћате се с непоштвањем према председнику скупштине, Час му персирате, час му не персирате. То је скандалозно понашање за народног посланка. Срамота ме је било да вас слушам", рекла је Поповић.

Министарка правде је приметила да је Парандиловић говорио да је правосуђе "разваљено", те констатовала да он о правосуђу не зна ништа. "Претите нам хапшењем. Па не бојимо вас се, ми имамо резултате иза себе, поносим се својом премијерком поносим се колегама из СНС и Александром Вучићем", рекла је министарка Поповић.

Посланик  Зелено-левог фронта Радомир Лазовић рекао је, на конференцији за новионаре, да би законе требало повући и због тога што се очигледно доносе због избора, како би се омогућила што већа контрола медија.

Он је истакао да Медијска стратегија јасно и недвосмислено наводи да је потребно да држава изађе из власништва у медијима и додао "да је проевропској опозицији драго што Европска комисија то препознаје".

Лазовић је навео да су закони у супротности са евроинтеграцијама, што доказује и то што Телеком ни по досадашњем закону није смео да има власништво над медијима.

Он је навео да је Европска комисија тражила и слободно медијско окружење, фер конкуренцију, заштиту медијског плурализма и рад Регулаторног тела за електронске медије.

Лазовић је истакао да није реч о некој ванредној реакцији европских званичника, јер су Европски парламент, Европска комисија, Савет Европе и ОЕБС и раније реаговали на проблеме које Србија има у медијској сфери. 

Телеком Србија је 2020. године у буџет уплатио 1,5 милијарди динара, 2021. године три милијарде, а прошле године 4,8 милијарди динара, изјавио је министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић.

Одговарајући на критике опозиционих посланика о пословању Телекома, рекао је да за разлику од ових година, Телеком Србија 2011. и 2012. године у републички буџет није уплатио ниједан динар.

Истакао је да се очекује даљи успех ове компаније и подсетио на податке Агенције за привредне регистре према којима је Телеком Србија најуспешнија српска компанија.

"У извештају за прошлу годину АПР је навео да је Телеком четврти по оствареној нето-добити у Србији, после три компаније које су у страном власништву", рекао је Јовановић.

Додао је да пошто се поставља питање уставности како се Телеком бави медијима, ова компанија то све ове године ради по Уставу и по закону.

Посланица посланичке групе Народни покрет Србије – Еколошки устанак – Ново лице Србије Славица Радовановић изјавила је да је сет предложених медијских закона "врло лош и да није по демократским принципима“.

Она је оценила да ће, ако буде усвојен Предлог закона о јавном информисању и медијима, Србија бити у "тоталном медијском мраку, јер би се на тај начин елиминисали преостални независни електронски медији".

"Ми смо свакако и сада у мраку јер контролишете све медије и праве информације до људи тешко долазе, али, на сву срећу РТС преноси ова наша скупштинска заседања тако да је ово прилика да грађани бар на овај начин чују и виде оно што ми имамо да им кажемо и оно што је слика и прилика реалног дешавања“, рекла је Радовановићева.

Посланик Демократске странке Срђан Миливојевић рекао је да ове медијске законе доноси исти режим који је донео "најсрамотнији Закон о информисању 1998. године".  

Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић изјавио је да су предложени закони о јавном информисању и медијима и електронским медијима револуционарни, али је најавио усвајање амандмана којим ће се додатно дефинисати да "Телеком Србија“ не може да прима државну помоћ уколико жели да се бави медијима.

Устав Републике Србије, који је донет 2006. године, изједначава приватни и државни капитал. У том смислу предложени медијски закони су у потпуности усаглашени са Уставом Србије, Медијском стратегијом и Европском директивом о аудио-визуелним медијским условима“, рекао је Јовановић у Скупштини Србије.

Јовановић је негирао да су предложени закони "рађени преко ноћи", да је нешто убацивано у њих без договора са новинарским и медијским удружењима и да није у складу са Уставом Србије.

Он је рекао да се у 21. веку један телекомоператор не може спречити да се бави медијима. 

Посланици почели разматрање амандмана поднетих на Предлог закона о јавном информисању и медијима.

На Предлог закона о јавном информисању и медијима поднето је укупно 237 амандмана.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је током расправе о буџету да је висина рудне ренте у нашој земљи међу вишим у свету чиме се можемо поредити са развијеним рударским земаљама као што су Јапан, Аустралија, Бразил, Русија и Индонезија између осталих.

Министарка је истакла да је у првих десет месеци текуће године од накнада за рудну ренту у буџет Републике Србије уплаћено преко 15 милијарди динара што је повећање за 10 одсто у односу на првих десет месеци прошле године.

"У јавности и одређеним политичким круговима се нон стоп појављују погрешне информације о висини рудне ренте и говори да неко "извлачи“ рудна богатства радећи против интереса наше земље. То није тачно. Такве изјаве углавном долазе од оних који немају довољно везе са струком и рударским позивом. Висина накнаде у Србији у делу метала је међу вишим у свету и регулисана је Законом о накнадама за коришћење јавних добара", напомиње министарка.

"У првих десет месеци ове године од рудне ренте у буџет Републике Србије уплаћено је 15,7 милијарди динара што је повећање од 10 одсто у односу на првих десет месеци прошле године“, рекла је она.

Министарка је истакла да је рударство сектор који предњачи у расту индустријске производње у Србији, да је његово учешће у БДП дуплирано на 2,4 одсто чему значајно доприноси пословање "Зиђин мајнинг групе".

Додала је да је у трећем кварталу ове године остварен висок удео рударства и производње електричне енергије у расту БДП-а у износу од 17 одсто што значи да су један од најзначајнијих покретача економије Србије.

Посланици су наставили расправу о амандманима на Предлог буџета за 2024. годину.