Посланици о буџету за 2024. годину и споразуму о трговини са Кином

Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је да је политика државног руководства Србије у вези са Kосовом и Метохијом јасна и да нема признавања независности тзв. Kосова, нити уласка у УН.

"Желим да оповргнем сваку тврдњу да је ово руководство Србије предузело било шта испод националних и државних интереса. Наша политика је јасна и чврста, а то значи да нема признања независности Kосова, нити уласка у УН, јер би то значило да су они признати као држава", рекао је Дачић одговарајући посланицима.

Дачић је рекао да је то поновио због разних манипулација и интерпретација.

Министар је истакао да ће Србија спроводити само оно што је у сагласности са државном политиком.

"Ја сам и лични сведок свега тога шта се дешавало 2012. Тада су преговори и дијалог пребачени у Брисел. Бриселски споразум је потписан у доброј вери да би Срби имали своје институције на KиМ. Kад имате са друге стране онога ко води дијалог, ко би требало да буде кредибилан партнер, а то је ЕУ, онда учествујете у томе или не, а захваљујући Бриселском споразуму Србија је добила отварање преговора за чланство у ЕУ", истакао је Дачић.

Подсетио је да је 28 земаља повукло признање тзв. Kосова, додајући да они данас немају 84 гласа у УН, а да је пре 10 година тај број био око 110.

Министар финансија Синиша Мали одговорио је на наводе лидера Двери Бошка Обрадовића о великом задужењу државе и истакао да нема нових задужења од шест и по милијарди евра, јер Србија враћа четири и по милијарде дуга, што значи да је задужење две милијарде.

Навео је да "Србија на рачуну има пет милијарди, па да уопште не мора да се задужује и навео да је у време бивше власти, у јуну 2012. године, задужење било осам милијарди евра".

Мали се осврнуо и на Обрадовићеве изјаве о високим ценама горива, упитавши га зашто не каже да су у Србији најниже цене гаса, струје и хлеба.

Указао је на то да Србија има довољно новца да подржи привреду и грађане.

Kада је реч о пољопривреди, Мали је истакао да никада већи буџет није био за субвенције пољопривредницима – сада су 90 милијарди динара, док су у време бивше власти биле 10,3 милијарде динара.

Одговарајући на Обрадовићеве наводе да је лоша косовска политика актуелне власти, Мали је рекао да је "Обрадовић ћутао 2008. године када је Kосово прогласило једногласну независност, јер су му биле важније паре и споразум са Ђиласом, у којем није било Kосова и Метохије".

Лидер Двери Бошко Обрадовић рекао је на седници Скупштине да је председник Александар Вучић "побегао са мегдана у Њујорку", где се одржава седница Савета безбедности Уједињених нација. Истакао је да је у Њујорк отишла премијерка Ана Брнабић која, према његовим речима, нема никакве везе са косовском политиком.

Подсетио је и да се у Њујорку одржава седница СБ УН са темом Kосова и Метохије, а да KиМ није тема на седници Владе Србије, нити на седници Скупштине Србије.

"Зашто је Вучић побегао са мегдана у Њујорку, то је велико и драматично питање и говори о краху косовске политике актуелне власти", рекао је Обрадовић.

Додао је да то није крах само у тој сфери, где је, како каже, власт увела државу у озбиљну безбедносну проблематику, већ и у економској сфери, у којој се власт "рекламира као некакав економски тигар, а заправо од грађана Србије крије бројне податке".

Говорећи о буџету, Обрадовић је рекао да је "Влада на име расхода за казне, пенале, таксе и накнаду штете у 2022. години исплатила 165 милиона евра, а у последњих пет година 722 милиона".

"Такође, према оцени Фискалног савета, када је реч о завршном рачуну буџета за 2022. годину, Влада је противзаконитим поступањем преко текуће буџетске резерве потрошила милијарду евра, што је историјски рекорд од увођења тог механизма, пре више од 20 година", истакао је Обрадовић.

Kако је објаснио, од тога је пола милиона евра Влада означила ознаком поверљиво и, како наводи, "неће да каже на шта је потрошила те паре".

Kада је реч о јавним набавкама, од 50 највећих набавки у 2022. години у 34 је био само један понуђач, што, према Обрадовићевим речима, "говори о томе да нема конкуренције, да су то намештени тендери и да Србију изједа политичка корупција".

У Скупштини Србије посланици већине најавили су подршку Предлогу закона о буџету за 2024. годину и осталим законима који су на дневном реду, а опозиција је највише критиковала медијске законе.

Посланица Савеза војвођанских Мађара Розалија Екрес рекла је да је приметно да је овогодишњи, као и прошлогодишњи буџет, опрезно планиран и оценила да је банкарски сектор стабилан.

"У претходних седам година континуирано се издвајало за регионални развој, било је и капиталних улагања у Војводини, било да је реч о реконструкцији граничних прелаза или изградњи нове пруге", рекла је Екрес.

Истакла је да се у Војводини ради 16 или 17 пројеката, а да је за следећу годину у буџету пројектовано осамнаест.

Посланик ПУПС-а Хаџи Милорад Стошић најавио је подршку предложеним законима и истакао да је земљи неопходна нова социјална политика како би се смањило сиромаштво.

"Сматрам да би у том циљу било од користи да се уведе систем гарантоване пензије и да се пензионерима са најмањим примањима обезбеди 13. пензија", рекао је он.

Похвалио је предложени закон о подстицајима и истакао да је он добар, јер се повећавају субвенције пољопривредним произвођачима.

Подршку буџету и осталим законима најавио је и посланик СДПС-а Бранимир Јовановић и истакао да је буџет огледало рада Владе, а да је предложени буџет за 2024. године кројен по мери грађана.

"У њему су кључне две ствари, једна је животни стандард, а друга су капиталне инвестиције. Предвиђено је и повећање пензије за шта је швајцарска формула најбоље и најправичније решење, јер се њоме узима у обзир раст плата, па и кретање потрошачке корпе", рекао је Јовановић.

Kада је реч о капиталним инвестицијама, истакао је да је за похвалу чињеница што је за њих издвојено 6,8 одсто БДП-а, као и то што се равномерно улаже у развој свих региона Србије.

Шеф посланичке групе Зелено-леви фронт Радомир Лазовић критиковао је предложене медијске законе који, како тврди, уводе "медијски мрак".

Указао је на то да је 28 одсто становништва на ивици сиромаштва, као и да је у Србији већа стопа незапослености него у Европи.

Посланик "Морамо–Заједно" Небојша Зеленовић рекао је да није против ауто-пута Рума–Шабац, али да јесте питање колико је коштала изградња и да ли је могло јефтиније.

Председник Скупштине Владимир Орлић одредио је паузу у трајању од 60 минута, какон које ће посланици наставити рад. 

Претходно је најавио да ће се данас радити и после 18 часова.

Након што су министри образлагали предлоге закона, у Скупштини Србије у току је полемика између опозиционих посланика и министара.

Министарка културе Маја Гојковић рекла је пред посланицима да је предвиђени укупни буџет тог министарства за наредну годину преко 15 милијарди динара и већи је у односу на буџет за 2023. годину  за више од милијарду динара

За прву фазу обнове и реконструкције објекта за потребе Музеја женског стваралаштва, нове и модерне установе културе, планирано је 100 милиона динара.

"Сигурна сам да ће овај музеј, када буде отворен, донети неке нове ветрове у културни жувот Београда и Србије и привући велики број посетилаца", рекла је Гојковић у Скупштини Србије.

Она је додала да је за програм унапређења система заштите културног наслеђа у 2024. години опредељено 996, 8 милиона динара.

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић образлагала је Предлог закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања, Предлог закона о изменама и допунама Закона о основном и средњем образовању и васпитању и Предлог закона о изменама и допунама Закона о уџбеницима.

"Овде се сви до једног, сигурно сам без имало сумње, слажемо да је добар образовни систем темељ за бољу будућност сваке, па наравно и наше државе", рекла је Ђукић Дејановић.

Трагедија која се догодила у мају ове године, пробудила је у свима нама потребу да се запитамо ко је од нас заказао и на који начин можемо да се потрудимо да будемо бољи узори деци, бар толико дугујемо жртвама и нема сумње да сви имамо потребу да дамо позитиван одговор на ово питање, додала је она.

"Управо из тог разлога желим на почетку да апелујем да од те потребе не одустанемо, као и да дијалог који будемо водили буде са овим фокусом, посебно имајући у виду контролну улогу парламента", рекла је министарка.

Она је додала да је Министарство просвете и пре трагедије започело интензиван рад и јачу интересурну сарадњу у циљу изналажења бољих решења и заједничких активности како би се унапредила превенција насиља, појачале вредности, толеранције, поштовања, другарства и само насиље смањило.

Министар државне управе и локалне самоуправе Александар Мартиновић представио је Предлог закона о изменама и допунама Закона о запосленима у аутономним покрејинама и јединицама локалне самоуправе, којим су, како је рекао, предложене измене у области уређивања радних односа за запослене у овим органима.

Министарка пољопривреде Јелена Танасковић каже да је предложени пољопривредни буџет за следећу годину већи него икада раније и износи поред "чистих" 105 милијарди динара и рефакције на акцизе која је 14 милијарди динара, што укупно чини 119 милијарди динара. Танасковић је истакла да следеће године више неће бити заосталих дуговања према пољопривредницима као што је до сада било.

Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић образлаже сет четири медијска закона, на којима се, како каже, радило уз учешће Радне групе и новинарских удружења.

Јовановић је рекао да су на дневном реду предлози четири закона из области информисања, између осталих Предлог закона о јавном информисању, о електронским медијима, допуне Закона о јавним медијских сервисима.

Истакао је да је Mинистарство у току израде закона позвало све заинтресоване групе да учествују, додајући да су поред новинарских удружења учешће узели и делегација ЕУ, ОЕБС и други.

Јовановић каже да је било различитих предлога чија би решења омогућила да грађани буду боље информисани, а запослени у медијима заштићенији.

Према његовим речима, поред регистра медија предвиђено је формирање евиденције произвођача медијској садржаја.

Министар финансија Синиша Мали образлаже Предлог закона о буџету. Обраћање посланицима је почео планираним повећањима плата и пензија која се предвиђају новим буџетом, уколико буде усвојен.

Мали је изјавио да српска економија и даље расте и да је план да се тако настави и у наредној години.

Министар је рекао да предложени буџет обезбеђује подизање животног стандарда грађана, имајући у виду повећања плата и пензија од 1. јануара.

Каже да ће плате у јавном сектору бити веће за 10 одсто, пензије у складу са швајцарском формулом 14,8 одсто, а минимална зарада за 17,8 одсто.

Како је најављено, рекао је да пензионери крајем новембра могу да рачунају и на једнократну помоћ од 20.000 динара.

Према речима министра, просечна пензија од 1. јануара већ бити 390 евра.

"Пензионери ће од 1. јануара добити повећање од 14,8 одсто и када се оно урачуна и остала повећања, онда ће код нас пензије за две године бити повећане за 56,1. Наредне недеље ће пензионери добити увећане пензије за октобар за 5,5 одсто и то 2. новембра корисници из категорије самосталних делатности, 4, новембра војни и пољопривредни пензионери, а 10. новембра остали“, рекао је Мали.

Истакао је да ће се наставити са капиталним инвестицијама, односно улагањима у изградњу болница, ауто -путева, брзих саобраћајница, за шта је у буџету за следећу годину издвојено око 600 милијарди динара или 6,8 одсто БДП-а.

Као посебно важна издвојио је три пројекта и то обилазницу око Крагујевца, на којој ће радови почети наредних недеља, затим ауто-пут Београд – Зрењанин – Нови Сад и брзу саобраћајницу на северу Војводине.

Према његовим речима, за здравство је издвојено 545 милијарди динара што ће бити уложено за веће плате, улагања у лечење ретких болести и лечење у иностранству.

Навео је да ће бити рекордна издвајања за пољопривреду, а биће веће и улагање у екологију и културу.

"Све ово показује да желимо да растемо. БДП ће нам ове године бити изнад 68 милијарди евра, а следеће године би требало да буде већи за 3,5 одсто“, рекао је Мали.

Додао је да је стање јавних финансија стабилно, да на државном рачуну има око пет милијарди динара, а да је удео јавног дуга у БДП 51 одсто.

Посланици Скупштине Србије почели су прву седницу редовног јесењег заседања на чијем је дневном реду Предлог буџета за 2024. годину, као и предлози закона о јавном информисању и медијима, о електронским медијима и о јавним медијским сервисима.

Посланици Скупштине Србије почели су данас прву седницу редовног јесењег заседања на чијем је дневном реду Предлог буџета за 2024. годину, као и предлози закона о јавном информисању и медијима, о електронским медијима и о јавним медијским сервисима.

Посланике је испред зграде парламента дочекала Гарда Војске Србије и црвени тепих, а седница је почела интонирањем химне "Боже правде".

У Скупштину Србије стигла је већина министара, међу којима су Синиша Мали, Ивица Дачић, Братрислав Гашић, Јелена Танасковић, Славица Ђукић Дејановић, Даница Грујичић, Ђорђе Милићевић.

На дневном реду налази се 60 тачака.