Посланици изабрали проф. др Славицу Ђукић Дејановић за нову министарку просвете

Посланици Скупштине Србије већ 14 сати расправљају о амандманима на предложена законска решења, а после амандмана на измене Закона о планирању и изградњи прешли су на дискусију о појединостима на измене Закона о железници.

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић указао је на то да изменама Закона о железници и о интероперабилности железничког система Србија практично усклађује своје законодавство са директивама Европске уније, на шта је обавезна као земља кандидат за чланство и, како је рекао, ништа више од тога.

Весић је истакао да измене оба закона значе само усклађивање са директивама Европске уније, те да Србија, са ова два акта постаје део Европске транспортне мреже.

"И то је све што се налази у овим законима. Оба су део наше агенде приступања Европској унији и имали смо обавезу да их усвојимо у другом кварталу“, појаснио је министар.

Током расправе о амандманима на измене Закона о железници, посланица Народне странке Марина Липовац Танасковић је рекла да предложене промене нису лоше и да се види намера да се неке ствари мењају на боље, али да у тој странци сматрају да би то могло да буде још боље, износећи замерке на термине у закону.

Весић је најавио да ће се још један важан "железнички“ закон, Закон о безбедности железничког саобраћаја, наћи пред посланицима у парламенту до краја године.

"Ако не разумете неки термин, жао ми је, али пошто смо одлучили да постанемо део ЕУ, у обавези смо да пренесемо онако како пише у европским директивама“, рекао је Весић и додао је да све преводе закона ради Транспортна заједница.

Подсетио је да ће се Србија до 2025. године повезати са Мађарском, а потом преко Ниша са Скопљем и у будућности са Грчком, Турском и Бугарском.

Указао је да ће ове јесени бити направљен договор у Бриселу за повезивање брзим возовима Србије преко Шида са Хрватском, Словенијом, Италијом и Аустријом.

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић поручио је у парламенту да су неистинити наводи да се некоме "поклањају милијарде" укидањем конверзије уз накнаду и да се тиме штети државном буџету.

Истакао је да је смисао измена Закона о планирању и изградњи управо супротан – да се подстицањем градње на скоро 5.000 локација допринесе увећању БДП-а, како би држава додатно економски ојачала.

Указао је да се показало да је за 12 година наплаћено само 30 милиона евра од конверзије, док ће се убудуће у буџет слити средства од откључаних 5.000 локација за градњу, кроз порезе, доприносе и таксе.

"Када већ причамо о изгубљеним милијардама, да буде јасно да, уколико не укинемо овај накарадни институт који не даје приходе, Србија ће изгубити преко 22,5 милијарди евра", нагласио је министар Весић.

Новоизабрана министарка просвете Славица Ђукић Дејановић рођена је 1951. године у Рачи Крагујевачкој.

Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу, а Медицински факултет, магистарске и докторске студије, као и специјализацију из неуропсихијатрије на Медицинском факултету у Београду. 

У седам мандата била је посланица у Скупштини Србије, Савезном парламенту СР Југославије и државне заједнице Србије и Црне Горе.

Обављала је функцију председнице Скупштине Србије од 2008. до 2012. године, а од 2012. до 2014. године била је министарка здравља Србије.

На функцији директорке Клиничко-болничког центра у Крагујевцу била је од 1993. до 2000. године, а од 2014. до 2016. била је директорка Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић".

Ђукић Дејановићева била је и министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику.

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић изјавио је да може да прихвати да постоје неслагања око неких одредби измена и допуна Закона о планирању и изградњи, али да не може да схвати да поједини посланици траже брисање свих чланова тог закона само зато што га је предложила садашња влада и на тај начин сакупљају јефтине политичке поене.

"Разумео бих да неко предлаже да се избрише нешто са чиме се не слаже, а не апсолутно све, јер у овим изменама и допунама закона заиста има пуно добрих ствари које су у корист грађана", рекао је Весић на седници републичког парламента, одговарајући на примедбе посланика опозиције.

Када је у питању информација о локацији, подсетио је да је то информација шта по постојећим плановима може да се гради на предметној локацији и додао да нема потребе да се она чека месец, два или три већ да треба да се добије у року од сат времена.

"Суштина је у томе да смо, с обзиром на то да та информација не производи никакво правно дејство, желели да оставимо могућност да то могу да издају јавни бележници, као и физичка и правна лица која су регистрована за ову делатност, а који ће морати да се лиценцирају у Министарству”, рекао је Весић.

Навео је да то не значи да секретаријати у општинским и градским управама то и даље неће радити, те да ће грађани сами бирати да ли ће у секретаријату затражити информацију о локацији или ће то учинити код бележника, односно физичког и правног лица које има лиценцу.

Весић је рекао да је на седници било примедби које нису оправдане нити засноване на закону и додао да није тачно да мора да се пише нови закон, ако се мења једна трећина чланова.

"Обавеза постоји да се пише нови закон ако се мења више од половине чланова, а у овом случају се мења нешто мање од једне трећине чланова", образложио је Весић.

Такође, подсетио је да је према пословнику владе одређено да јавна расправа траје 20 дана, а да је јавна расправа за измене и допуне овог закона трајала 45 дана.

"Ако додамо и то што смо додатно дали рок да стижу мејлом предлози, трајала је скоро 60 дана", рекао је Весић и додао да је стигло више од 600 предлога од чега је око 100 уврштено у закон.

Весић је рекао да је објављивање извештаја било део програма јавне расправе, али да објављивање извештаја није услов за усвајање закона, те додао да су у Скупштини Србије усвајани многи закони без објављеног извештаја о јавним расправама.

Такође, министар је додао да ће инсистирати на томе да убудуће за сваки закон који прође јавну расправу извештај буде објављен у року од 15 дана јер, како је рекао, нема разлога да не буде објављен.

Када је у питању Просторни план Републике Србије, Весић је рекао да је јавна расправа за тај план завршена 2021. године, али да су у међувремену били избори и да Скупштина није радила, те додао да се тај план тренутно налази у министарствима која треба да дају мишљења.

"Чим добијемо сва позитивна мишљења, он ће бити усвојен на седници Владе и послат Народној скупштини. То је један од најважнијих докумената који Скупштина треба да усвоји и моја идеја је да се направи јавно слушање о просторном плану, да причамо о томе, јер мислим да је важно да и посланици чују од људи који су радили просторни план шта је њиме предвиђено", рекао је Весић.

На тврдње да ће главни републички и покрајински урбаниста бити ботови, Весић је рекао да се зна које услове треба да испуни неко ко ће обављати посао републичког и покрајинског урбанисте, те истакао да су то стручни људи који треба да воде рачуна о целовитости урбанистичке политике у земљи.

Весић је подсетио да годинама постоје градски урбанисти и додао да треба да постоје и републички и покрајински урбаниста.

Између осталог, министар је питао како је могуће да се поднесе захтев за оцену уставности закона који још није усвојен.

"То је нови, оргинални допринос правној науци, да тражите оцену уставности нечега што још не постоји пошто није усвојено, али и то смо чули. Све се може када се сакупљају јефтини политички поени на једном закону, па и ово. Сачекајте да закон макар буде усвојен, па онда парадирајте са својим захтевима", закључио је Весић.