Аналогија - Аца Селтик: Репрезентативац Србије у скупљању сличица фудбалера

Последњи албум са сличицама са европског првенства Александар Петровић, познатији као Аца Селтик, је попунио за мање од две недеље. Он је један од ретких коме се допада овај албум. Колекционари иначе нису срећни јер га није правио њима омиљени Панини. Открио нам је и тајну због чега поједине сличице коштају и по неколико хиљада динара ако одете да се мењате код Теразијске чесме:

„Постоје сличице које су паковали у одређене кутије, не у све. На кутији лепо пише једна златна са потписом гарантована. И она ти је ван кесице дође ти између кесица у самој кутији“, објашњава Селтик.

Селтик не скупља само сличице за један албум. Увек има најмање два: „Неколико година уназад, швајцарско тржиште, има посебну верзију овог албума. То је Панини успешно радио, пошто има неку фабрику у Швајцарској, која штампа ексклузивно тврдо швајцарско издање. Па ја скупљам два комада“.

Сличице фудбалера скупља од малена и каже да се осећај ишчекивања и узбуђења када отвара кесицу до данас није променио. Иначе, албуми су му упаковани у целофан, неки и у два.

„Осећај се није променио од 1974. на овамо. Од тог првог албума, од Минхена. То узбуђење у смислу, хоћу ли извући баш оно што ми треба или хоћу ли извући нешто ретко“, каже Селтик.

Албум „Гоол“ из 1978. је попуњавао 39 година. Сличице су заправо грбови фудбалских клубова штампани на тексасу: „Те 1978. изашао је као пратећи албум уз септембарски и октобарски број ревије Гол. И тај Гол је само због тога на цени, изашла су два комада, код мене је октобарски“, каже Селтик.

Александар Петровић је добио надимак по фудбалском клубу Селтик, јер је наводно прва реч коју је проговорио била Селтик док је тата гледао утакмицу. Мама никада није потврдила, али ни демантовала ову татину тврдњу, а надимак је остао. У Србији је регистровао и клуб навијача овог клуба и често се окупљају и иду заједно на Селтикове утакмице. Сарађују и са њиховим навијачима из Глазгова.
„Чак су на нашу свирку у Косовској Митровици, дошли и навијачи из Глазгова“, каже Селтик, иначе широкој јавности познат као певач и лидер бенда Ортодокс Келтс који свира ирску музику.

Омиљена утакмица коју ће памтити целог живота ипак није била она у којој је играо Селтик: „Никада нећу заборавити утакмицу Звезда-Бајерн. Не због тога што је Звезда прошла, не због тога, нити због слободног ударца Михиног, не због Ауманове грешке, ништа од тога. Него онај мук кад је Аугенталер погодио стативу… На Маракани ни комарца ниси могла да чујеш...“, сећа се Аца.

Од покушаја да упореди навијачке страсти са неким другим задовољством у животу, Селтик је одустао: „Па тешко је упоредити то. Заиста је тешко упоредиво, јер није то иста емоција коју имаш у кући према породици и родбини и тако даље. Не могу тако да је поредим. Сећам се да сам прочитао своје време у некој од психолошких студија да су психолози утврдили да је фудбал временом еволуирао у замену за рат. Да не би људи ратовали. Има то смисла“.

Најбољи домаћи фудбалер свих времена Селтику је Илија Најдоски – звани Илија громовник, а страни Батистута.

Да ли је ВАР унапредио фудбал, а уназадио навијачке страсти, која му је била најдосаднија утакмица овог европског првенства и зашто му је тренутно занимљивији амерички фудбал од европског погледајте у подкасту Аналогија.

Селтик и Ана Манојловић су се сложили да је фудбал једна дивна, непревазиђена игра доступна свима за гледање и играње која показује да и најневероватнији снови неутицајних појединаца могу да се остваре.