Аналогија – др Предраг Митровић: Докторе, још само један дан

Постиже све тако што спава три сата:  "Радим ,пишем књиге, снимам музику,  имам и мали студио у кући, и на тај начин, ја постајем као човек са 1000 лица. У тренутку кад ми дође, кажем сад сам књиженик, узмем машину и куцам. Потпуно се искључим, уђем у тај свет и ја заиста 3-4 сата тако. Ја јесам јако уморан, али то је нека врста менталног одмора. Исто тако упалим инструменте и кажем, сад сам у студију, компонујем и могу то да радим  икс сати.  Проблем у томе је само што ће здравље показати своје. Ја практично спавам можда три и по до четири сата ноћу, што није добро. Видећемо колико ће мој организам издржати". 

Виолину свира од другог разреда основне школе, због чега је како каже, првенствено музичар, а ту његову реченицу недобронамерне  колеге често злоупотребљавају. 

У @analogija-podkast препричава доживљаје из Ургентног центра пре и после реконструкције. "Сада је стварно је лепо, све је ново. Изгледа као кад сте на Западу. Ја сам био у доста болница и изгледа као да сте у најбољим и најскупљим  болницама на свету.  Видећемо колико ћемо да је чувамо. Ми сад имамо проблем ако треба пацијенте да пребацимо у другу болницу  или да их пустимо кући, они стално говоре, "Молим вас, само још дан, два"!  Храна добра, амбијент добар, свака соба има телевизор, тако да је то заиста смешно". 

У својој књизи "Пун пансион" доктор Митровић описује услове рада, понашање пацијената, лекара, а за @analogija-podkast потврђује да је лекарима неопходно да се понекада заиста сакрију од пацијената како би се умили, одморили, дошли себи. Зато се, како каже, крију по ходницима или направе намргођен израз лица, да их не би спопадали чим изађу из ординације:

"Дакле то је буквално, ја сам писао као што сам и причао и говорио с тим људима и они са мном, јер сам хтео да прикажем како стварно јесте. Нити је то неки уштугљени разговор са пацијентима, нити је нека свађа. Рецимо, како пацијент процењује да ли је неко добар лекар. Он гледа да ли имате добар ауто и да ли имате скупи сат.  Ако немате скупи ауто и сат, ви нисте добар лекар. Исто, пацијенти воле да лекару виси стетоскоп око врата, ако је у џепу, то више није то. И да, наравно, има бар три оловке у џепу", смеје се доктор. 

С обзиром на то да ради у Ургентном центру, дешава се и да не успе да спаси неког пацијента. Каже да се на то никада није навикао: "Ако ми није умрло 2000 људи, није ни један за ових 30 година рада и они који кажу да су се навикли, лажу. Када дођу до нас и када их увеземо кроз врата, размените енергију. Они као да су дошли код Бога, то више нема даље. Сви очекују решење и спас. Некада су у таквом стању да не можете да их спасите и та енергија, односно то расположење фамилије и пацијента, то је нешто што мора да вас потресе". 

На питање колико је пута чуо "Ако оздравим и ако ми буде боље, нећу више никад и понашаћу се другачије према себи и свом здрављу" каже да је занимљиво то што пацијенти ипак не послушају своје обећање из првог пута: "За три месеца се врате на стари начин, а онда када добију поново неко инфаркт или нешто, ако дођу поново и  преживе, тек онда када изађу, онда промене навике и схвате да нема играња". 

Гледајући све то он је схватио да ми сви стално негде јуримо: "Сви се рађамо, јуримо у школи, да будемо добри ђаци, да урадимо ово, да урадимо оно. Јуримо посао, каријеру, новац, све и свашта. И сви  умремо. Зашто онда јуримо? ", пита се Митровић. Он мисли да је суштина живота, заправо, да живимо тако да нас ни због чега не гризе савест. 

"Буквално, због гриже савести може да се јави и механички бол. Специјни хормони се луче  тада. Јако је битно да и ако урадите нешто што није испало добро, да знате да сте дали максимум од себе, да сте урадили поштено. Па сад, ако се нешто није завршило добро, урадили сте све што сте могли. И то је, мислим, смисао живота".

О томе какви су Београђани пацијенти, какво је стање у нашем здравству, зашто је изабрао да буде и професор и музичар и лекар, гледајте и слушајте у најновијем издању @analogija-podkast. 

Запратите подкаст  Аналогија који води Ана Манојловић на Јутјубу и уживајте у причама из Београда и о Београду.