Вирус грипа и даље присутан

У Србији је од вируса грипа умрла 21 особа. Већина је имала пандемијски вирус типа АХ1Н1 и то су били пацијенти који већ имају неке хроничне болести.

Највећи број оболелих је међу децом од пет до 14 година и код радно активног становништва. Ово је период када је вирус грипа најјачи, а опадање броја оболелих очекује се у марту.

"Грип, како год га звали, свињски, мексички, не треба узимати здраво за готово", кажу у установи у којој је због компликација на лечењу десеторо пацијената, од којих двоје дише помоћу респиратора.

Начелница Интензивне неге Инфективне клинике у Београду проф. др Олга Дуловић каже да је ове године вакцина била комбинована, против пандемијског, сезонског и грипа Б и те врсте грипа су и заступљене ове године у сезони грипа.

"Ми бележимо повећано обољевање, а по томе што имамо податке да нико од примљених болесника практично није вакцинисан, рекло би се да становништво није озбиљно схватило грип ни ове године", каже Дуловићева.

Тешки облик грипа

Пацијенткиња Весна Терзић каже да се осећа лоше, да већ пет дана има високу температуру која не спада. Терзићева каже да је у питању најгори вирус који је имала, да осећа ужасан бол у мишићима, чак и у зубима.

И у домовима здравља чекаонице су пуне. Поред грипа, који није мутирао, како тврде лекари, владају и респираторне инфекције.

Др Бранка Лазић из Дома здравља Стари град каже да грип обори, а да се лечи у топлим ушушканим условима најмање седам дана.

"После тога обавезна је контрола код лекара, преглед плућа, горњих дисајних система, синуса, ради раног откривања компликација и евентулано антибиотске терапије", каже Лазићева.

Институту за јавно здравље "Батут" пријављене су епидемије грипа у Пиротском округу, Београду и у Војводини, где су одлуком покрајинског секретара за здравство до даљег посете болесницима забрањене.